Српски сион

Сте. 140.

.СРПСКИ СИОН"

ГР. 9

увуче у његову унутрашњост, тад му могу на иамет пасти ријечи Спаситељеве: „Елн>дите да не ирезрите единдги) и ?тх Л1алк1\-а си^х: глаГО/110 КО КДЛ12,: гаки) Дггми И\"Х НЛ НЕБЕск^Х КК1Н8 КК1ДАТХ ЛНЦ1 ОТЦЛ Л10ЕГЦ) 1НКЈСНЛГШ. У таквом духу дакле људски васнитач треба да прионе око васпитања, које му је Бог у руке повјерио. У таквом мишљењу он треба неуморпо да ради на ријешењу повјерене му задаће; тада се смије сигурно тјешити, да ће га једном на вратима вјечности ословити ове ријечи : г ДоВ(гк, рЈК« нллгУи к-кјнкш, ш ли>л'к ВК1ЛХ ВСИ К'кјИНХ НЛД ЛШОГНЛШ ТА ПОСТЛКЛКЈ: ВНИДИ ВХ (1ЛДОСТК Господл ТВ0(ГЦ>."

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, (Архидијецезалне епархијоке влаоти). Архпд. Адмштстративни Одбор држаће своју седнпцу 8. (20.) марта у понедељак, а Архид. Конзисторија 9. (21.) марта о. г. у уторак. (Патријарашки скевофилакс) даје на знање: да ће у вреле часног поста ускршњег на пређеосвећеној литургијн појати и ове године средож гпмназијски иешовити, а петком богословски мушкп певачки збор. Литургвја ће се почпњати после претходппх часова у 11 с. ире подне. Недељом нак на Васплијевој литургијп п о празнпцпма па Златоустовој појаће као и досад — у саборној цркви гимназијски, а у патријарашкој капели богословскн певачки збор. Свето.ј тајни покајања прпступпће ученици и ученпце основ. школа н гнмназпје у иетак, а слугоаоци богословије у суботу прве недеље часнога поста. У основној школи вршиће св. тајну иокајања са најстарпјим ученицима п ученицама г. ирофесор катихетике у богословији, снремивши их иретходно преко слушаоца IV. године богословије; у гимназијп псповедаће г. г. професорп богословије, а у богословнји г. Архимандрит крушедолски Мнтрофан Шевић, г. протосинђел п настојатељ кувеждпнски Дпмитрије Вранковић и г. катихета гимназијскн Иван Машпревић. Св тајнп евхаристнје нриступиће ученици и ученнце основиих школа и пошазије у суботу, а слушаоци богословије у недељу лсге седиице. , За време часнога носта ироповедаће у саборној цркви овдашње свештенство наизденпчно, а у гнмназији ексортоваће као н до сад богословп IV. годпне, по упутству професора, до краја ове школске годпне. (Стечајни иопит.) Пред нспитнон компсијом епархије Бачке за полагање стечајнога испита, а под

председништвом внреч. г протопрезвнтера Новосадскога Мплана Ћирића, ноложили су 23. фебр. о. г. тај испит ови кандидати: Љубомир СлеичевиЛ личниномоћник у Ади, Берисав БериЛ админпстратор нарохпје у Ст. Палапцп, Јован Вујин, Стеван СтричевиИ, Драгутин ДобројевиЛ и Жилан ЋурковиИ свршени богословп. (Словенски апоотоли и — римпапство.) Да се покаже „пријатељство" римпапства ирема Словенству^ боље рећи. да се православни Словенп одобровоље на прелазак у унију, односно римокатолицпзам, прогласила је римска црква 1881. годпне, за данашњега папе Лава ХШ., словенске аносголе Св. Кнрила и Методија светитељима римске цркве. КаО што јављају, рпмска Соп^ге^аИо капскогшп раћит, закључком својпм од децембра месеца нрошле године, избацила је словенске апостоле н светитеље из реда светитеља римске цркве. те место њих признала светитељем Антонија Барнабу. Је ли та весг истпнита. и ако је пстина — зашто је римска црква то учинила, то ће нам, сигурно, казати Загребачки „Ка4оПскј 1лв1". (Прелаз Немаца у протестантизам.) Као што јављају, међу аустријским Немцпма нанредује у масама нрелаз из рпмокатолицнзма у протестантизам. Иокрет тај потпомаже Евангелски Савез у Берлину. (Книжевни Одбор Матице Српске) имао је у четвртак 18. фебруара (2. марта) о. г. нод иредседништвом проте Јована Вучковића, председннка Књижевног Одељења, своју редовну седнпцу и решавао је ове иредмете: Усвојен .је предлог председнпка п секретара друштвеног, да се прославн 50-годишњица песнпчкога рада Змај-Јована Јовановпћа, а нодноси Књпжевном Одељењу с препоруком. — Нредлог секретарев, да се утицај Књпжевног Одбора на уре ђнвање Летописа впдно истакне на орган друштвени, уступљен је радп важностн пододбору на нроучавање. — На нрепоруку секретареву прпмљен је за Летопис говор члана Радивоја Врховца у спомен и славу Мнлану Кујунџићу-Абердару. — Према одлуци у нрошлој седнпци, да се за оцену савремених важнијих публикација у Летопису службено одредп који члан Књпжевног Одељења или Одбора, умолиће се: Јован Жпвановић на нриказ п оцену Шурминове Повјести књпжевности; Ђорђе Магарашевић граматичких ц иолемичких спнса ; др. Ђорђе Дера Вујићеве нациоиалие економије; Радпвој Врховац Вукова Рјечника (3. издања); Јован Радонпћ Новаковић Закопика цара Душана; Иларијон Зеремски Епархијскпх Шематизама; Мплан А. Јовановић Ердујхељнјеве Историје Новога Сада; Милутпп Јак-