Српски сион

Гтг 139

рода, и своју ће задаћу испуњавати успркос свему нрошвљењу антихришћкнског свјетског духа. Историја сваког нојединог човјека као и цијелог човјечјег рода, ако се схвати у потпуном обнму, стоји под идејом васпитања, које иевидљиво Бог вршн а видљиво црква као заступница Бож.ја у име Његово. Ту велику истину донио је Спаситељ Наш Исус Христос на свијет; и изрекао ју је у оној великој ријечи : ,,Прјиде бо Оинх чмок'кчк кзкккатн и гпастн погившаго". 1 ) и Он је ту у тијем ријечима пзговорену ндеј)' остварио у оснивању цркве, „гакоже посла д1а отјцх, и Дзх п0ск1/141о вк1. 2 ) Христос је дакле извол; и средиште свега васпитања, како појединог човјека, тако и цијелог нашег рода: од њега излази све онуномоћије и дјелагност васпитања и Њему треба да се опет поврати. Он је, „"Ару^уод" цијелог људског рода с обзиром на његово вас.иитање до етеиена савршенства. Црква добија своје васпитно оиуномоћије сада од Њега; само тијем, што Он у њој непрестано живи и дјелује, она има ираво на васпитно управљање човјечјег рода, али она је само тијем за то осиособљена. Христос је алфа и омега свега васпнтања; без Њега нема васнитања. Али људски впспитач је цозван, да ради на великом дјелу људског васиитања, као што Га Христос остварава у својој црквн и кроз њу, у кругу младежи, у кругу д.јеце. И стога му мора у испуњавању његовог позиза лебдпги пред очима као нримјер, као идејал Сам Христос Господ наш. Треба да му са свима силама својпма подражава. „С3ст<шт д-ктеи, н н( козкоанлитб иП|1 нтн ко Л1н"к: та« кокк1\х ко естк цлрстко нЈвсгное. 3 ) Тако је божански васпитач једном рекао;- та ријеч мора непрестано од.јекивати у духу и срцу људског васпитача. „ СОстдкитј д>ктеи, и не козк(!а = нАИте прУити ко дигк" — то мора и његова нослорица бити. И потпуно обиље љубави, што га је Христос у ту ријеч ставио, мора људски васпитач у своје срце примити, и излити га на повјерену му д.јецу. Он ће само нод тијем увјетом ријешити своју задаћу и то на начин, на који се она мора ријешити, ако хоће да му илода донесе, а који се с правом смије очекивати. ') Лука 19, 10; г ) Јов. 20. 21; Матеј 19, 14.

Иа ако људског васпитача онтерети то велико дјело васпитања, ако му хоће рука да малакше под тешким теретом, који мора да ноеи, тал. га може утјегаити и наново ностаћн друга ријеч Спаситељева: ,,И иже аци пцн/и/ита от^очд таково ко ил!а л!ое, А1ин нр ел!летх Та га ријеч Сиаситељева може поучити, да је све оно, што Он полаже око васиитања малих, Господу самом учинио, и то оном Господу, који не доиушта, да добро дјело остане ненаграђено и да указано доброчинство ближњем остане без благослова. и ма да тај благослов не виде сваки пут наше људске очи. Па ако се увјет хришћанског живота, којег је клицу васнитач усадио у срце дјетиње опет нреломи саблажњавањем и завођењем од стране других, тад вам може он у светом гњеву дозвати у иамет даљу рлјеч Снаситељеву: „Д иже ацн соклазнитх единаго ли1ЛК1\-х си^х к^рВнзфихх Л1А, оуне естк ел<8 да *.ук'кситсА жгрнокх осм= ск1и на ккт еги>, и потонетх кх пКчин-к ллор= ст-ки." Те се ријечи држећи, он може своје руке оирати у невиности. II јога једну другу идеју пружа Хришћанство људском васпитачу, која је зато сходна? да му звање његово изнесе као свето и часно. Хришћанетво учи, да дијете има, анђела хранитеља уза се, једног од оннх небеских духова који стоје код пријестола Бож.јег. Њега је Бог иослао, да закрили тијело и дух дјетињи, да се тијем „не спотакне о камен". Њему је Бог наложио, да невидљиво васпитава дијете у пме Божје, док људски васпитач за истим циљем тежи у видљнвој области. Тако фунгира људски васпитач као сарадник ангела Бож.јег у д.јелу васпитања. Заиста узвишена задаћа! Свијест те задаће мора моћно к томе допринијети, да га иостакне на високо ци.јењење свог звања п на ревно управљање њиме. Али стога нека васпигач и у дјетету оживи ту свијест и нек је све внше оживљује, да оно стоји иод заштитом свог анђела хранитеља, да га мора поштовати и љубити, и да нигда себи не допусти таквог чина, ко.јег свједок не би см.јео бити анђео хранитељ. Погатовање светог анђела доста томе допрнкоси, да дијете на цравом путу одржи. и да спријечимо сваки та.јан грјешан пријестуи. Па ако хоће васпитач да буде у своме позиву немаран. ако равнодушност нли безбрижност с. обзиром на праву срећу повјерене му младежи, хоће да се