Српски сион

Стр. 130

„СРПСКИ СИОЊ"

гочашћа, особито у старој цркви. Примером тога, како може пробуђена у душн глад и жеђ духовна побудити човека жудњи, да их утолн, може служити нсторлја обраћења Христу Корнилија капетана. Ево шта казује о том св. јеванђелист Лука у књизи „Дела св. аиостола." (Дел. ан. гл. X.) У Кеоарији је био један канетан по нмену Корнилије. II ако је био незнабожац. неирестано је желео наКи истину и оставитн незнабоштво. Он се с молитвом обраћао Богу, чннио дела милосрђа и био у опште човек иобожаи. Вицећи његову духовну иатњу, Бог је мплостпво ногледао на њега. Једном, за време молитве, јавио се Корнилију анђео, рекао му, да му је молитва и милостиња саслушана Богом и заповеди му, да позове себи аиостола ЈТетра, којп ће му показати нрази иут снасењн. Међутим аностол Петар имао је впђење, којим га је Бог хтео научнти, да не сматра нечистим незнабошца, кога је сам Бог нризнао чнстим Са иосланицима Корнплијевим Петар се упутио к њему без двоумљена. За време проповеди његове у дому Корнилија, Ду.ч Свеги сишао је на све присугне тамо, и ако онп нису били кршгенн. Носле тога крстио их је апостол Петар Тако је Корнилије утолио своју духовну жеђ, обрасе Хрисгу и ностао правпм Хрпшћанпном. Тако исто зна се и за св. Јустина, фплософа и мученика, да је он, још док је био незнабошцем, страсно жеднно достићп нравога познања. Он се учио мудросги код различник секта учењачких, но куда год бп се обратио, нпкакво учење ни.је могло задовољити ум његов, који је био жедан истине. Од свпју је он слушао само празна умовања и саме тамне иојчове о Богу. И тек од једнога старца Хришћанина чувши јеванђеоско учење, он је иознао истину. Срце његово беше обузела жеља изучити св. г.исмо и чим се он аећма задубљпвао у свештене књиге, чим се већма прнвикавао животу Хришћана, он је све већма и већма био прожет љубављу нрема вери јеванђеоској. Напослетку Јустин се је свом душом одао Богу истинитоме и посгао верним последоватељем Христовим После тога св Јустин био је велики поборник вере Хрисгове и удосгојио се мученичкога венца, (Минеј 1. јуна.). Још ноучнији је пример обраћења блаженог Августина. Блаж. Августин био је родом од богате знатне породице. Мати његова била је ревна Хриш-

ћанка и све је силе своје употребљавала, да би сина свога обратила Христу, алп старање њено остало је безуспешно. У 17. год. живота свог Августин је стуиио ради образовања у училиште у граду Картагени. Овде је он уто= пуо био у светска задовољства и предао се необузданом животу Но срце његово још нпје било огрубило, ум његов нпје се био оглушио жељи за познавањем. Он је читао снисе философске и у њему се пробудила била жеђ за нравим знањем. У жудњи да удовољи своје више жеље, Августип је потиао лажном јеретичком учењу. Но како је брзо нотиао, тако се брзо и разочарао. II ни оео лажно учење, нити икакво друго учење философско није усиокојило ума његова, који је бно жедан правога нознања. Тада се он поново предао бпо .још већма земаљским задоволЈСтвима тако, да га скоро ниппа неби могло отргнути од греха. Међутим он је добио звање адвоката у граду Медијолану, где се у то доба славио са својих проноведи тамоппБИ епискон св. Амвросије. Ма како да је био одан Августин светском расејаном животу, у њему још нису биле изумрле више духовне жудње. Он је почео слушати нроповеди св. Амвронгја и пређашња жеђ за правпм знањем у великој мери бпла се разбуктпла у Августпну. Он се одмах обрагио чптању св- писма, које је ире пренебрегавао, и срдачној молитви к Богу, у којој је молио, да утоли духовну жеђ његову, која га мучи. И гле једном за време пламене молитве, Августин чује глас: „узми и читај." Он отвори књигу св. писма и поглед му паде на 13 и 14. стих 13. главе носланице аностола Иавла Рпмљанима: „Да ходимо иоштено као по дану, не иредавајући се пировању и пијанству, нити телесном уживању и нечистотп, нити у свађању и зависти, него се обуците у Господа нашег Исуса Христа и телу не угађајте по жељама" — ирочитао је он. Од тада је осегио, где може наћи извор истине и решио је одрећи се света. Одрекавши се дужности адвокага, он је примио св. крштење и вратио се у свој родни град. Августин је био ревннм Хришћанином и знаменнтим хришћанскпм иисцем. За свој богоугодни живог чн је протпв воље био изабран прво за презвитера, а затим и за епискоиа. (Исг. хришћ. цркве: Е. Смир. сгр. 285— 280.) Примери св. Јустина и блаж. Августипа служе доказом тога, да ће искрена жеђ заиста до-