Српски сион

1р. 10 .0Р 1ГСКИ

претежнија од тела — тело је створено од земље, а душа је небеског норекла. Имајте увек на уму онај драгоцени бнсер из данашњега светога Јеванђеља: „Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где луиежи поткопавају и кралу; него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не кварц и где луне жи не поткопавају и пе краду. Јер где је благо вагае, онде ће бити и срце вагае. и (Мат 6. 19 -21.) Драга браћо наша! Св. Православље је побеђивало, од иостанка свога до данас, муке и незгоде свакојаке — и увек је нобеђивало ч сачувало чистоту учеља свога. Па та победа св. Православља, која се кроз све векове сјајно нонављала, држећи вазда високо блиставо зпамење часиога крста, налази ево и у данашњем светом чину свога видљивог израза. И та победа свете наше иравославне источие цркве — којој адова врата пит' одолеше нит' ће одолети — пека буде, браћо мо.ја, и вагаа нобеда у сваком погледу; нек вам буде иобеда дугае иад телом, иобеда добоа пад злим, победа мира и љубави над зависти и неслогом, нобеда здравља над болести, победа рада над немаром и изобиља над оскудицом да, сећајући се дана данашњега увек и свугда, непате срцем раздраганим: „СиакЈ поклз<шпнл»8 налњ ск^ктж...!" И у то вас име данас ноздрављам, нова наша браћо православиа, кличући вам из свег срца свога: „Тако да се светли видело вагае пред људима, да виде вагаа добра дела и славе Оца вагаега, који је на небесима!" (Мат. 5. 16.) Амин.

„Отргнути насиљем — еједињени љубављу." У оно кобно и страгано доба, каца у овој благословеној земљи, православни народ српски страдагае само за то, пгго се нравославним крстом кршћагае; у добу када они, који себе ио вери у Христа Сипа Божјег, за чеда Божја сматраху, а међутим огњем и мачем, нретњом и силом настојаваху да уииште Православље, те знамење Сина Човечјега ирскаху и скрна-

СИОН." ( тр . 155. вљаху крвљу, у име Христово кргатених људи, застрагаени ужасом, многи чланови народа нагаега окренуше леђа светој вери нрадедовској и, нригнувши главе, упутигае се у јато и стадо онога, који себе сматра за иепогрешива намесника Сина Божјега, а као такав, у место љубави и према непријатељима, проповеда начело: 1о11егапИа ге%шаа ез! 1шр1а е1 аћзигба. Да, у тим тешким временима превери вером вери одани Србин, отпадн се од Православља, а тиме уједно и од Српства. Алп, некаје слава Богу Спасџтељу нагаем, дани тегаког искушења прођоше и и светлост просвете разгони и уништи мрачњачку превласт верског Фанатизма и прогласи слободу савести. И под окриљем здраве слободе извргаено је једно ретко, и за нас православне Србе знаменито дело. Двадесет и осми Фебруар 1899'. године биће златним словима забележен у новесници овостране нравославне цркве, јер се речепога дана новратило у крило свете нравославне цркве преко хиљаду дугаа римокатолика, по крни и језику Срба. Ова браћа наша отргнута беху од нас насиљем, а повратише нам се с љубављу и одушевлењем, као што их и ми иримамо у круг наш с нуно љубави и поверен.а У низу тегаких и мучних дана живота нравославне цркве у овим крајевима, прелаз овај је веома радосна и утегапа нојава за нас. Како је ово за нагау пркву релативно мален добитак према огромним губицима, које је она претрпела у току ових двеста и вигае годипа, ипак је он веома значајан, јер у њему можемо гледаги звезду иреходницу, која нам навегаћује освитак леигаега дана. Догађај овај може новући за собом и друге, те нам ова велика радост може ное^ати јога и већа. Село Саптово , у којем је овај нрелаз обављен, лежи у Бач Бодрогакој жупанији на северо-западној страни од Сомбора, удаљен од овога на два и по часа колског нута. Бећ је трећа година настунила, од како се међу Шокцима становницима овога села по.јавио јаки покрет, да се саједине с православном црквом. И нобедивгаи све нрепоне н теншоће — жеља им се пајзад