Српски сион

О тр 156 „СРПСКИ

остварила — они се иовратише ве |)И православној, ве}>и својих ирадедова, те се дапас диче и поиосе што се могу називати : нравославнима Србима. Пречасна Енархијска Конзисторија Бачка, па ноднесепу молбу становпика села Сантова, да се приме у крило св. нравославне цркве, пошто се уверила, да су дотични у сваком погледу за доста учинили нрописима државпих закона о истунаљу из једне и прелазу у другу вероисновест, поверила је целу ову ствар протонрезвитеру Сомборском в. преч. г. ЈБубомиру КупусареииКу и конзисторијалпом бележиику преч. г. сипђелу Георгију Бидицком. Оба ова изаслапика претходно су се ставили у споразум са сгарешинама, који су овај покрет произвели, и но томе су одредили за и-звршење прелаза 28. Фебруар, т. ј. недел.у сиронустну. Реченога дана рано у јутру кренули су се из Сомбора поменути конзисторијалпи изаслаиици и остало свештенство у нратњи силнога парода из места и околине V Саптово. Око '/ 2 9 часова приспели су тамо, где их је на крају села дочекало до о<*амдесет лепо окићених коњаника и до- | пратило их до у средину села. У новећим расгојањима била су на улицама иодигнута н зеленилом украшена три славолука. Нрелаз је обавл.еп у пространом и лепом дворишту Јакова Проданова одушев.вена ноборпика св. Православља. На горњој страпи дворишта према истоку подигнута је била сеиица под којом је на узвишењу сиремљено било све, што је нотребпо за служење свете лигургије. За оне који су нрелазили, било је заграђено засебно место пред нрестолом. Иза престола су стајали иојци, а остали мпогобројни парод наместио се са обе стране сенице, по крововима суседних кућа и других стаја, ио дрвећу и камарама од сламе и кукурузовине. Госгију је било са разних страна, алн нонајвише из Сомбора и из околиих места као: Ст. Стапара, Сивца, Риђице, Станишића, Лалића, дање нз Новог Сада, Суботице, Баје, Буковара, Мухача, Кипм.алубе, Бана и т. д. Кад се свештепство обукло, заночето је мало освећење воде, а после овога све-

СИОН." К р . 10

чапа служба Божја. Служили су пречасна господа: ЈБубомир Кунусаревић протопрезвитер из Сомбора, јереј Ђура Страјић парох из Септомаша, сипђел Георгије Бидицки и јеромопах Михаило Миловановић гимн. катихета из Новога Сада, јереј СгеФан Михалџић из КишФалубе, јереј Милап Боберић из Куле, јереј Милисав Поновић и .јереј Бранислав Поштић из Ст. Стапара, јереј Милутин Гавриловић и јереј Жарко Ј. Поповић, те ђакоп Георгије Павковић из Сомбора. Појао је складпо и умилпо мушки хор учителдСких нриправника нод управом Бошка Гукурева принравпика. По причасном ступио је на спремљеио узвишење иротонрезвитер ЈБубомир Купусаревић и обратио се беседом на присутне, ономенувши их на важпост и озбиљност корака, који чине и излажући им у кратко науку свете иравославне цркве. После говора обављен је сам прелаз. Сав народ, који нрелази. клекао је на земљу, а над њиме са узвишенога места држали су отвореио св. Јеванђеље синђел Георгије Бидицки и јеромонах Михаило Миловаповић, а иротопрезвитер је за то време читао молитву за ирелаз. Иза ове молитве протопрезвитер је читао символ вере нравославне, реч по реч, а сви који прелазе, читали су тако за њим. После овога свечаног обреда, сви иовообраћени нриступили су светој тајни Тела и Крви Господње, а сви који нису у римо католичкој цркви миропомазани, том приликом су били мириномазапи. Пошто је причешћивање завршено, држао је врло дирљиво сачињену беседу г. јереј Ђура Страјић парох Сентомашки, нотврђени прота Вел. Бечкеречки. По свршетку свете литургије народ се задовољно разишао кућама. Приликом пре.чаза скунљено је на зидање цркве у Саптову 2090 Фор. 95 нов. а. вр. Први ктитор и нриложник је г. Алекса Пауиовић са сииом Радивојем из Буковара, даровавши 1000 Фор. Осим њега приложише зпатније своте: г. Ареа Иајевић из Н. Сада 200 Фор., г. Стевап Гађански из Рац Милетића 100 Фор., г. Т>ура Миливојевић- г Бомнар и г. Коста Георгијевић из Сомбора 50 Фор., гђа Апа удова