Српски сион

}>р. 10

СЈ тр. 157.

Тс0Д 0])0 Ви 1'1 113 Сомбој/а 30 ФОј). и лшогп други. У подае је био ручак ва евештеиство п иојце у куки гостољубивога Јакова 11]>одаиова, којом приликом је впреч. ирота г. Ј1>убомир Купусаревић папио здравицу у идравље благородпог г. дра Нере Цвегковића адвоката из Сомбора, који је Саитовчанима био деспа рука пред свима полптичким властима, у колико се истих ти цала ова ствар прелажења. Нову браћу пашу поздравили су брзојавпо : Православпа сриска црквеиа општииа из Руме, иравославни Срби из Ирига, в преч. г. Гаврило Бољарић протоирезвитер из Мохача, православпа српска црквена општипа из Турског Бечеја, др. Поиовић из Руме; а у писму поздравише их из Мокрипа Павле Бадрљица, Стевап Радосављевић и Гавра Блажић. После подпе је играло коло и певале су опдашље ееоске девојке лепе сриске песме. Ред је владао иајлепши, тако да иолиција и жандармерија није иосла имала. Касно у вече разишли су се сви гости • весели и задовољчи у великој нравославној духовној радостн. Ми стојимо сада иред свршеним чииом. Наша браћа треба у кругу пашем и у нашој цркви да иађу опо, што траже С тога пригнимо сви својски и одушев .Ђепо, ге им гражену л,убан укажимо. Сетимо их се и новчаиом помоћи, те откидајући и од евојих уста помозимо им, јер за то, да се нодигпе црква, установи школа, издржава свештеник и учитељ, треба много и врло мпого материјалиих средстава, а опи их из евоје сиротиње и немаштине пису у стању намаћи. Покажимо и докажимо, да смо им браћа и да их с оиом л>убављу примамо с којом нас они тражише. Ст. С. Илкић Осим овога извештаја, што нам га је добар Гшо иослати честиги г. Илкић, ие мали, но одушевљени трудбеник у светој ствари ирелаза браће у Сантову, добили смо још један извештај од једнога одчевидца свештеника. Пошто нам је овај доцпије етигао, а веома захвални и па њему, доносимо из тога пзвештаја овај одломак:

„Немам речи, којима бих мшао опнсат опо одушевљеи.е и опу радост, која се огледала иа становиицима села кад смо тамо нрисиели. Ова радост осоколила је нас још у селу Берегу, које смо прошли на свом нуту, јер и Берешчани су сви Срби католици, н опи су пас на улицама сви у свечаиом оделу дочекали и иоздравили н затим за нама нешке у Сантово пошли, јер су ова два места врло близу. У Саптови је и младо и старо са душевном радошћу прилазило руци свештеника и носле искрених поздрава искупљени парод је заузео своја места у пространом дворишту око пачиљеиог олтара. Свештеиство је ступило у одјејанију на узвишепо место сред парода где беше олтар. Са узвишепога места тога погледао сам око себе и морам рећи, да још нигда иисам видео толику масу света иа догледу и тако свечаиу тишину какву та да видех и осетих. У пространом гувпу п дворпшту стајао је човек до човека; ио сламама, споредпим зградама, околним кућама и ио дрвећу беше толико света, да нисам могао нн впдети па чему стоје и леже. Цела појава беше величаиствепа. Опи који зиају рачупати, кажу, да је било преко 10.000 људи. У тој свечаној тишипн свршепо је најпре водоосвећеп.е за оиу дечицу, која пе беху крштена а у своје време ће се крстити п нрота је благословио парод сакупљеии. За тим је отпочела божапсгвена литургија, па којој је чииодјејствовало десет свештепика и ђакон. Тишина опа па почетку ие беше за целе св. литургије ничим номућеиа. На очима многих могао си видети сузу радосницу, која потиче из оне милине, коју осећа нобожна душа и једном од најевечапијих и најдирљивијих трепутака. И иосле принесене бескрвие жртве и иричешћа свештенства обављен је чип примап.а нових верних у цркву нравославиу. Нова браћа наша клекоше на дан им знак, после лепе а том трепутку приклгдпе поуке проте Купусаревића, катихета и јеромонах Михаило Мпловановић и сипђео Бидицки уснели се на узвишено место, ко.је служаше место амвона и док је прота читао молитву примања, њих двојица су држалп