Српски сион

.СРПСКИ СИОН".

Б р. 11.

(Нови школски реФбренат.) Ппшто је досадањи привремено иостављени школскп референат за епархпје Темшиварску п Вршачку, г. Вељко 1Гетровић, иоднео на томе звању оставку, всл. Школски Савет у седиици својој од 1.1. (23.) марта о. г. изабраоје и ноставио за тога рефереита г. Ћорђп ПоуовиИа професора у Пакрачкој препарапдпји. (Папа Лав XIII.) Прошлих дана, а под своју дубоку старост, имао је узвишени поглавнда рпмокатоличке цркве папа Лав ХШ.. да пздржи једну операцију иа своме телу. И ако је операција сретио извршена и прошла, те гласови о здрављу напином утешешг бивали, у најновпје време јавља се, е катастрофа може свакп час да наступи, јер болест од које узвпшени болеснпк болује непзлечива је, а зове се — старост. Већ се чпне и комбинације о иаследипку паие Лава XIII. Спомнњу се разнп кандидатп. Свакако је сигурно, да ће наследник — кад томе време дође — бпти једаи од Талпјанскпх кардинала. (Дар цркви.) Пишу иам из Шиклуша (у Барањп): „Гђа Софија БојновиЛ поклонилаје овдашњој српској цркви трп лепе одежде са потребним дарцима, а адмпнистратор парохије г. Петар Весин приложио је иетохљебпицу од кина сребра. И тако овдашња црква, ма да у својој парохији једва сго душа броји, инак једиа од најлепишх цркава у Барањи, опет прннов доби. Приложницима нека је у Господа награда." Из Мнклушеваца (Срем) пишу нам: „Овдашњп бележнпк општински г. Милан Чепинац , обвезао се у г. 1899. о своме трошку спремати носкурице за црквену нотребу овдашњега храма. Милостивп Бог нека пагради његову љубав и оданост светој цркви!" (Дом за умоболне у Црнсј Гори.) На Цетпњу образовао се главни одбор, којему је цељ, да се тамо подпгне дом за умоболне. Овоме племенитом предузећу пзволела се, на молбу главнога одбора, примити покровптељства Њ. Височ. Књагиња Мплена. Одбор је издао проглас, којнм позива „милосрђе свакога држављанпна и човјекољупца, да прппомогне остварељу овејако потребне и племеннте установе." „Ко приложи колико је кадар, учипио је, колико је дужан" — велп главнп одбор. Сви прплози шаљу се томе одбору на Цетињу. Нека је ово племенито и човекољубиво дело препоручено п с наше стране милосрђу свачијем. (Основне школе у Руоији.) По најновијим статпстичким нодацима у Русији има 78.724 основне школе са 3,801.133 ученика п ученица. Тамо све основне школе не стоје под управом министарства просвеге, већ се о њима брипу и одржавају их: мпнистарство просвете, мпнпстарство двора, унутрашњпх дела, фи-

папспја, војпо, св. Сипод, завод „Царпце Марије" и др. Највпше је школа, које издржава св. Синод. У 1899. годпнп било их 34.836 са 1,110.492 ученпка и ученпца. Школе св. Синода дале се на парохпјске школе и школе за иисменост. Ове последње врло су неуређене и предавања су у њима слаба, али њихово одржавање пе стаје много, те их је сразмерно највише. Под уиравом министарства просвете бпло је 32.708 школа са 2,338.934 ученика и ученица Ове су школе најбоље уређене и имају највпше деце. Пр. Гл. (Осве$.ен>е зграде педагошксг универзитетског семинара у Јени.) У децембру прошле 1898. г. извршеио је свечано освећење зграде, која је намењена педагошкоме семинару јеискога универзитета. Освећење је извршено у прпсуству лредставника месне власти, проректора јенскога унпверзитета и многих ученика. Професор Рајн говорио је приликом освећења, и у своме говору је расправљао о положају, који има педагогпја према другпм наукама. Други говорнпк пзнео је значај јенскога педагошкога семпнара, којп је још пре пола века основао Стој, и поздравпо је добивање парочптога дома за семинар. Ирорекгор универзптета је такођер исказао своју радост, што је недагошки семинар добко свој дом, истичући како је баш тај семинар дао нарочити карактер јеаскоме унпверзитету, којим се он одлнкује од свпх осталих универзитета немачких. — А код иас неки страхују п од богословског семинара!! (0 преоптеребоности код ученика.) У једноме берлпнскоме листу штампао је један професор своје студпје о школској омладини. У овим сгудијама иуно је ствари, које су од значаја за наставу и васнптаче. Овде износпмо само поједпне ресултате, до којих је дошао тај професор у својим испптивањима. По његову мпшљењу, утврђену дуговременим искуством, омладпна је у школама нреоптерећена радом. По њему, најподеснији су и за рад у школи и за пропитивање данп после одмора: понедељак или уторак, или први и другп дан после празника. Свежина намћења код ученика највише се задржи до уторнпка по подне, зато мисли да би број часова средом п четвртком ваљало свестп на најмању меру пли да их тих дана никако ни ие буде. Најбољп су дневни часовп за рад први и други изјутра и тада ваља радити најтеже предмете. По подне радити са ученицима три часа много је и врло их замара. Између свакога часа ваља да је одмор, којп ће између свака два часа бити већп. Велики годишњи одмор од четири недеље довољан је за децу. План предавања ваља тако удеситп, да се предавањем деца шго мање замарају. Највише се деца напрежу на часовпма математике п туђих језика, а поједпна деца иа часовнма певања и цртања, а најмање је напрезака код ученика на часовима веронауке, језика, природних наука п историје. Гимнастика, било пре, бпло иосле часова, ннје угодна за душевнн рад. Најугодније је да деца шетају, да се кунају и да довољно спавају. Пр. Гл.