Српски сион

Нр 11. „ОРИСКИ

решише никако. А да је тако, ево пека се о томе увери свако. На питаље: шта ће бити са оном децом, која умру без св. крштеља, са прародитељским Адамовим грехом? — овдаппБИ назарени одговорише: „ми то остављамо Богу," еже естк сказаедЈ«, ми то —■ не знамо! Да би на то нитање одговорити, да би ту „загонеку" решити и одгоненути требало — то увиђају и признају и сами назарени; али: шта би на то питање одговорити, како би ту „загонетку" решити и одгоненути могли — тога не знају. ,,Ми то остављамо Богу" — веле назарени. Но сад опет треба да нам одговоре на друго нитање: Је ли детиња душа важна или није ? треба ли детињу душу спасти или оставити је, па шта јој буде? је ли детиње сиасење или неспасење тако нешто, што се сме оставити — Богу? и не би ли требали ради спасења детиње душе да учине ма и родитељи што, кад већ дете за себе ништа учинити не може? Оумње нема, да се дечје спасење може оставити Богу; да се душа дегиња без св. крштења оставити сме само онда, ако смо потнуно уверени, да се дете и тако, дакле и без св. крштења снасти може; не знамо лн тога ноуздано, те имали баш и само изгледа, да ће душа детиња без св. крштења пропасти, есуђена бити: не би ли зар онда и децу крстити требало? Одговор на та друга, нова питања дају нам даљи одговори овдашњих назарена. — На питање: „може ли се спасти онај, који није Хришћанин?" одговорише: „не може." А запитани „јесу ли њихова деца Хришћани ?" одговорише : „нису", што у осталом и св. писмо потврђује, које вели: „Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте," (Гал. 3., 27.); па ко у Христа није крштен, није у Христа ни обу чен, није, дакле ни Хришћанин. Па кад се нехришћанин снасти не може; и кад дете без св. крштења „у Христа обучено," Хришћанин није, онда имамо јасан одговор на иитање: шта ће бити са дететом, које умре без св. крштења, у прародитељском, Адамовом греху? То се дете не може спасти, не може ући у царство небеско. Кад, дакле, овдашњп назпрени на питање: ,шта ће бити са оним дететом, које умре без крнггења у ирародитељском Адамовом греху?"

СИОН." О тр . 177.

одговарају: „ми то оставл,амо Богу", онда они другим речима кажу и то, да то дете може п — пропастн, неспасти се. А нризнавајући даље да се нехришћанин спасти не може; као и то, да њихово деге „у Христа обучено", хришћанин није, они уједно сведоче и потврђују, да знају, да се њихово дете спасти не може, да њихово дете пропасти мора. А знати, да се дете без св. крштења спасти не може, него да пропасти мора, да ина^ своје дете без св. крштења остављати — .је ли то мудро и разумно, је ли то добро и Богу мпло ?! __________ (Наставиће се.) ЛИСТАК.

Б Е Л Е Ш К Е. (Рођен дан Његове Светости.) Јуче, 13. (25 ) марта, навршио је св. патријарах наш Георгије 69. годину свога, Богом благословенога, цркви и иароду Његову драгоценога живота, и — дао Господ — сретпо отпочео седамдесету. Верни синови свете цркве и добру народа нашега рада деца његова, номолиће се, с нама заједно, са топлим осећајима Господу, да узвишеној Поглавици нашој неизцрпаом милошћу Својом дарује изобилна века, народно-црквепоме животу нашем и драгоцепога и веома нотребнога; а нашим усклицима спојиће и своје : Живео патријарах српски, Његова Светост Георгије БрашовиЛ! (Сантовчани). Из Сантова нам јављају : „ Архинастирска носланица ГБегове Светости патријарха српскога Георгија, прочитана је и раздељена новој духовној браћи нашој у Сантову. Саслушана је највећом пажн.ом и побожношћу, а нримљена са одушевљењем. Утисак посланице велик. Хвала и слава доброме Патријарху најбол>е се изражавала у радосним сузама, апостолском поуком и иоруком Нзеговом иапојених и окренљених душа наше браће Сантовчана." Као што читамо, на све стране у Митрополији купе се и уписују дарови за подизање цркве и школе у Сантову. Црквене општине наше претходе леним примером и богатим даровима. У Карловцима је отворен упис дароватеља и леио нанредује, као што се то могло од честитих Карловчана и очекивати. Њшред!