Српски сион

Стр. 172

која задовољавају потребе духовне. Тим начином разликују се обично дела милости телесне и дела милостн духовне. Сликајући последњи страшни суд, Господ говори: А кад до(јс Син човечји у слави својој и сви свети анђели с Њим: онда Иа сести на ирестолу славе своје; и сабра~Ке се иред Њим сви народи: и разлучиЛе их џдан од другога, као гито пастир разлучује овце од јариЛа, и иосшавиИе овце с десне стране Себе, а јариКе с леве. Тада Ие реЛи Цар онима, што су му с десне сшране: ходите благословени Оца мога, наследите царство, које вам је ириирављено од иостања света. Јер гладан бејах и дадосте ми јести, жедан и наиојисте ме, странац и иримиств ме, наг и оденусте ме, болан и иосетисте ме, у тамници и до!јосте к мени (Мат XXV. 31—86.) На основу тих речи Оиаситељевих, нравославна црква разликује следећих седам дела милости телесне: 1. гладнога нахранити; 2. жеднога нанојити; В нагога или онога, који је у оскудици потребитог и пристојног одела, оденути; 4. сужња у тамници иосетити; 5. болнога походити, иослужити га и помоћи му, да оздрави или да се хришћански приирави за смрт; 0. странца прииити у дом и ушншјити; 7. мртве сиромахе сахранити. Прво дело телеснога милосрђа саст<ји се у том, да би ми гладнога нахранили т. ј. давали храну беднима и немоћнима, који не могу заслужити себи храну својим силама, или због ма какових других околности требају номоћ у храни. РаздроелАн алч8цши$ ^'ккх скои, учио је у староме Завету иророк Иеаија. (Ис. 1јХШ. 7.) Христос сам даје нам примера, да гладне нахранимо. Јеванђелист Матеј казује, да је Господ једном дошао мору Галилејском н сео на гору, где Га је окружило мноштво народа Он је трн дана бно с њима, лечећи болесне и дајући свима иоуке. Трећи дан Господ је дозвао ученике своје и рекао им: лшлоардВгс народ^к сел^х, оуже днн три нрискдАтх лигк и |ц И/и8тх чки> гасти : и и)н8с гитн ијјх не гадшн\(х нј хоф8, дл нј клк^ ЦЈСлак-кмтх нл н8ти. Но код ученика се нашло само седам хлебова и нешто рибе, што је било сасвим мало за насићење народа, кога је било до 4000 људи осим жена н деце. Тада је Госнод зановедио, да народ носеда и чудесним начнном нахранио јс све ирисутне тако, да су још од

преосталих комађа накупили седам пуних 1 :0тарица. 4 ) Многобројни су примери из живота светих, који свесрдно хранише оскудне у храни. Такав је био ираведни Филарет, који је радн свога милосрђа назван милостивим. Филаретјо био богат поседннк земал»а у Паф шгонији, Малоазијској области; он је имао много слугу, засађене винограде, иространа пол.а и многобројна сгада и од свога пмања дарежл.!:вом руком делио је милостињу. Прилпком најезде Араиа у пределе Мале Азнје ираведник је сасвим био лишен пман.а свога н нринуђен је био хранитп себе 'I т>родицу трудом руку својнх. Но и тада је он продужио добро чннити; и сам трпећн, оп је дао прво свога нослодњега вола, а затим носледњега коња последњу краву и последњег теоца свог. Породпца Филарегова већ се хранила милостињом, но он је још једнако био милосрдним. Када му је ко од преЈјашњих познаннка послао нешто хлеба, он би то поделио на делове изиеђу жене, деце и унучадЈ., а што је остало њему, то је он иоделио сиромасима. Жена и д°ца називали су га немнлосрдним и пребацивали му, но свети муж свагда је кротко одговорио, да он има на тајном месту небројено благо, од кога ће достатп чак и за нотомсгво. Милостиви Господ наградио је сирото.љупца још у овом животу двоструким богатством и чашћу, када му је унука Марија ностала женом имиерагора Константнна. А за онај живог задобио је св. Филарег неувели венац у становима небеским, како .је то и било откривено у чудном виђењу једном сроднику светитељевом. Он је видео у неком ирекрасном пределу човека, који је седео на блистајућем престолу окружен светлошћу оза,ренпм мужевима. РСада је он занитао, ко је то, одговорили су му, да је то нравсдни Филарет, који је ради своје велике љубавп према сиромасима и ради дарежљивог давања оскуднима носгао другим Аврамом. (Минеј. 1. дец.) Пажње је вредно н казивање о св. Тихону, епископу аматунтском. Он је био син не баш богатог трговца са хлебом у граду Аматунгу, на острву Кинру. Још као дечак он је нродавао хлебове н том нриликом би већи део раздао сиромаспма. Огац је ради таквог доброчинсгва негодовао п строго *) Мат. XV, 29—39. Сличннм начино.м је раније, ио речима ицтог св. ]4>ванђелиста, Господ нахранио у иустињи 5000 људи, осим жена и деце, са пет хлебова и две рибе, и тада је остало 12 котарица комађа. (Мат. XIV. 13 — 20.