Српски сион

Г.к II

је укорио сина свога. Тада се је по вери св младића иразна житница оца његова напунила чистом и бољом пшеницом Отац се задивио и упреиастио, и од тога доба није претно сину, да раздаје милостињу по својој вољи. (Минеј 16. јун.) Тако се испуњују на милосрднима 1 »ечи Псалмопевца: киажжх чмок-ккх разВ/и^к* каАи на ни(ра и оувога (Пс. ХЕ. 2.) (Наставиће се.) Унијатски „ молитвословђ " међу правоелавном ерпском школеком децом. Лепо је рекао један од данашњих наших архијереја: „ Тежи се дакле томе, да се мерј иравославним Србима кроз јефтине књиге увуче учење римске цркве, како би се тим сиремили, да се у згодно време лакше отргну од иравославне цркве и •аридруже латинско; вери. Мудра је, као што се види, пропаганда! и Тако је, ето, нисао и говорио тај чувар иравославних срнских светиња, а ми смо у парохији Бршљаничкој, дошли до убеђења, да је заиста тако. Недавно морао сам, као парох и катихета, конфисцирати две књижице код иравославне Српчади у комуналној школи Дишничкој. Снољашњост тих књижица у лепој је нуриурно црвеној одећи, и ко их | погледа рекао би да су наградне књиге. Та ко сам и сам помишљао. Но кад сам отворио једну и другу, морадох да се разуверим. Нису то били ни Вукадинови&еви ни ПаниКеви ни ЛетровиЛеви молитвени сборници, него баш нрави унијатски молитвеници. На првој и насловној страници стоји отштамиано: /Иолиткослокецх дл<& Д'ктеи. Под тим ударен је печат: Инстит$та Отавропи* гјискји, а доле читамо : Лквокх 1897. Тнпол1х ©тавропггјиского Инститбта. Окренемо ли нак лист, видићемо на другој његовој страници ово: Ч. 214 изх 1891. ПозкалА(СА исчатати. Отх гр. кат. /Иитропол. Ордина,члта Окмккестерх лжтрополитх. Пређимо даље на ноделу књиге. Књижица изнаша 128 страница, а иодељена је у осам оделења: ЛЈоаитвћ! окучнма , /И олиткк ! угрж» НК1А, Р ОЗЛ К1ЧНК1А Л10ЛИТКК1 , Л1оЛИТВМ ВЈЧ{р = НК1А, /Иолиткм ГКрЈДХ ИСИОК ^кдЈНЈ, / И олиткк! 1Нреда СВАТК1ЛЈХ П ()НЧаШЧН )Ј{Л1Х. Чннх КОЖ8 г СТКЖНК1А ЛИТ $рПИ, ИЖЈ ЕО СК-АТК1^Х ОтЦЛ нашичу 1имнна Злато8стаги> и Н-кшд на ко = скресжјс Христово.

Тако, ето изгледа књижица о којо.ј смо иовели реч, а сада да се есенцпјално обазремо на садржај и смер њезин. Садржајем и склоиом својим одговара овај молитвослов потпуно начелном радикализму римске ироиаганде, која иде за тим, да се савршено искорени све оно, игго се не саглашава са мишљењем и назорима папистачке школе. Познати, дакле, партикуларизам није ни овде могао изостати. Принцип, са којим улази та установа посретством уније међу православни народ, избија овде у право.ј својој слици. Протуривање верских назора и начела латинске догме у главноме је смер и ове мале књижице. Символ вере са уметком: Р и КЗ (гкша", иодела декалога, иет заповеди црквених, неке молитве чисто патинске редакције, иа онда спомен и молитве „о ксмжско.их Лр^јерж Пап'к рн искол1а", нружају нам еклатантан доказ, да је књига нротивна учењу православне цркве. Оригинална смеса православног са латинским у овоме молитвеном сборнику сећа нас на много старије иољске и руске унијатске молитвослове, а особито на онај Јосифа Рицци Ко пак нознаје разне пољске 21о1у1е сжаггук1 и друге латинско-пољске молитвослове | увериће се, да су оваки руски унијатски милитвослови буквално нодражавање њима. Колико ту имаде молитава, које не познаје наша православна црква и које она не може и неће никада санкционисати. Садржај тих молитава одговара сасвим катихизису латинско пољскому. Осим горе споменутих особина римскога учења, особито су карактеристичне молитве: иокровитељу имена (иатрону), на узбуђивање вере наде и љубави, жалењс за грехове, узбуђивање скрушености срца, иа онда: мо литве ире и иосле исиоведи. Оваке књиге, зацело, не би смеле улазити у школу, у којој се уче већином деца иравославних родитеља, и у којој, према томе, држи наставу учитељ Србин православне вере. То неби смело бити већ и за то, што у школи Дишничкој нема готовп ниједког унијатског детета. Одакле, дакле, дођоше унијатски молитвеници међу православну Сричад? Управитељ унијатске нарохије у Дишнику бејаше тога уверења, да троје школске деце, којима родителл! 1897. год пређоше на унију прииадају његовој бризн у погледу верске на образбе, то је, према томе, хтео и желио да