Српски сион

С тр. 174.

„СРПСКИ ОИОН".

Б р. 1!.

нм он предаје науку вере и да деда полазе богослужење унијатске цркве. То што је желио и хтео показује нам ево и његово власторучно писмо, управљено учитељу у Дишнику: „Вг. 120. — 1898. Уе1 (Жо1јат дозросИпе! Ро гга1оди дозр. хиртка МШооја ВакисИса ГтаЛи вШзка с1јеса птокаI. ^јегогхроггезИ АаШ18 и 9 заН рпзизћтаП з1ихМ Во%јој ,,о ргГхгкапји згј. Лића", а Гз1о 1ако з^аке пеМје 4 ргагпгка и 10 заИ гг огс1је§пјој д. ка1. сгк^1. 0 сет тоИт с1а ГхмоШе сЈјеси ириШл. 8ато зе ро зеМ т%итгега, с1а тогаји 1 д. ка1, (1јеса 1о 181о сгаШ. 0. Ш. рстМјаМ игеЛ. 17 Вгшгки с1пе 2. гијпа 1898. Апскгја 8%едесИ V. г. котг§1оггја1ас г ирга^Ие1ј раго)ггје. и Учитељ, држећи се декрета дворске канделарије од 10. (22.) марта 1834. г. царског решења од 21. јуна (3. јула) 1835. г. и рескринта дворског војеног савета од 27. децембра 1839. г. (8. јануара 1840. г.), није молби удовољис. Господин управитељ унијатске парохије, видећи, да му ова није упалила, науми да нође другим путем Хтеде пошто но то да уђе у школу као учитељ веронаука римокатоличке деце, држећи, да ће тим начином, можда, нрлкучити н оно троје Српчади, или барем да ће лакше моћи деловати на њихово верско васпитање. Тако седе и написа ово друго писмо: „Вгој 5. — 1899. 81аппот га^па1е1Ј81т риске зко1е 0^с1је. Уе1ед. дозр. МИтој ВаЈзисШ, шртк и Оагезпгсг, о^1азИо је рос1рГзстосда Лоргзот ос1 20-11. I. д. 1>г. 9. с1а оВаМја каИНеГбки о1шки птокаШгбке зко1бке сЦесе. 1Јто1ја^а зе з 1ода бктго гата1е1јб№о, Ла шоИ роАргзапоти јстИ, кас1а је и гес1и паика оАгес1јеп за{ ха ггтокаГ. паик ^јеге. Огско каШ. рагоћгјбкг игес1 ТЈ ЂГбпгки с1пе 22. згебпја 1899. АпЛпја ЗхедесИ V. г. иргаггИеЛј." Но и ту је г. Сегеди био лоше среће. Опћа пучка школа у Дишнику одговорила му је, под 22/1. број 4 ех 1899. ово: „Пошто § 209. школ. закона од 31/10 1888. наређује, да само жупник односно његов духовни помоћник у оној жупи, у којој се школа налази, обучава своје вере децу у веронауци, те му се у то име и даје и примерна награда, то је дужан и г. жунник М. Лабудић сам и надаље нредавати веронаук у овој школи све дотле, док та установа не ступи нзван крености, односно, док о томе власт, којој принада о том одлучивати, не реган противно."

Напослетку ваљало је ипак гледати, да се деца. та ма како нредобију за унију и г. Оегеди, одиста, послужи се, ето, горњим књижицама, но и тај пут без жељена успеха. Осујетио сам иотпуно намеру његову, иа онда ноучио и упозорио нашу малу Српчад, да сваку књижицу, чим ју, било ма од кога добију, одмах покажу свештенику или учитељу своме и то су она добро упамтила. Ето, тако је прошао г. Сегеди са својим пропагирањем међу школском децом у Дишнику, која знајућ и схватајућ већ сада понајглавније одредбе своје св. православне цркве, погатују њезину УП. заповед: „Јерешичке књиге не чишати". Ми би пак били потпуно сретни и задовољни, кад би то био једини његов покугаај за остварење познатих унијатских тежња у Дишнику, с којима се ми овде доста жестоко боримо. Но нека, било их је већ доста и ми смо их у званичној архиви иарохијског звања историји и потоњем нотомству прибележили. Бршљапица. У недељу православља 1899. С в е т о з а р Г р у б а ч парох. 0 назаренима и њиховом учењу. Пшие Југ Станикић парох. (Наставак). Само да би своје учење одбранити и одржати, а учење нрав. цркве оборити могли, те да би дечије кргатене одбацити смели, назарени се позивају и на то, да дете може напустити ону веру, у коју су га родитељи јога као малена кршгењем увели, те би тако родитељи носили одговорност за то одступништво; међу тим, кад се крсти одрастан човек, он тада — у случају одступнигатва сам носи одговорност за то. Но: био неко у добу детињства, или већ у зрелијим годннама кргатен, дотичнн у оба случаја сам носи одговорност за своје одстуинигатво. Јер то је тек јасно, да дете неће вере напуштати, вере мењати; с тога до сада још ни једно дете није вером иреврнуло. Неко ће вером преврнути, од вере отпасти, другу веру изабрати тек онда, кад дође до разума, до воље. Па и тада неће он старе вере наиуштати и нове се вере лепити но наговору онпх, који су га у ону веру, коју је он нанустити рад, увели; него по наговору других људи, или