Српски сион

Врој 12

„СРПСКИ сион.

Стр. 189

стим предубеђењима... Што се тога тиче, могу те умирити и здрава расуђења, и лечници и служинчад, који живе у једном дому са болним, измеЈју којих се ни један још — и ако с њиме саобраћа — није иодвргао оиасносги. Но ако би и нобудило таково опћење страх и сумњу, ти слуга Христов, богољубиви и човекољубиви, не буди иобеђен ниском малодушношћу! Храбри се вером, победи бојазан саучешћем, разнеженост — страхом, телесно рачунање — побожношћу. Не презри брата свога, не нрођи мимо њега, не сматрај га као нечистоћу, као заразу, као нешто, што је одвратно 11 нрезрено. 3 ) (Иаставиће се.) ') Св. Григ. Бог. Слов. о љуб. према бедн. Дела у руск. прев. дсо 2. стр. 32 Ко је у заблуди и на странпутици ? I. Г. бароп Јован Живковић, као носланик вароши Вршца и нотпредседник нашега сабора, ноложио је мандат и част. Свој постуиак нЈ>авда тиме, што је осгао усамљен и јер не може ни претераном струјом радикалском ни конзервативиом струјом саборске мањине. Обе те струје осудио је г. барон као „штетне и погибељне ио нашу иародно-црквеау автономију". 0 „либералној" струји и странци није г. барон ништа казао ни у својој „отвореној речи 1- , сигурио зато пе, што је она нашла гостопримства у „Бранику", илије, зар, г. барон тии ћутањем свјЈим изједначио и слио ову са страпком радикалном! Да је радикалска струја „штетна и иогибељна" нашој автономији, о томе смо ми били на чисто и пре г. барона Ми смо јој порицали и сам га1зоп <Ге 1ге на црквеноавтономном иољу. При гоме остајемо. Али, да је г. барои у заблуди и иа странпутици кад и конзервативну саборску мањину назива „штетном н погибељ110м и — то хоћемо да покажемо. Таквом назива г барои саборску мањину прво зато, .јер гражи измену саборског изборног реда, а друго, јер — по мишљењу г. барона — „понушта државној власти", на баш, 9. §-ом предложенога народно-црквенога устава. Гледе измеие изборнога реда, којом се

хоће свештеиству да даде засебан избор свештеничких нослапика на нашем сабору. пије г. барон ништа ново рекао, а шт<> год је досада против те измепе казано оборено је већ и доказано, не једаред, као неосновано. Учцњено је то г. 1892. непобијеним чињеницама у снажним саборским говоримаблагоупокојеиога Данила Станковкћа и, хвала Богу, жива још дра Нике Максимовића. Расправљапо је о томе и у овоме листу, а особито г. 1893. у чланцима „После Сабора". Казивања тих приговора, која прекувава и иодгрева, на врло слабој ватри. п г. барон у својој „Отвореној речи", немају никаквога нозитивнога базиса, непочивају ни на једној чињеници, не потичу ии из начелнпх захтева и побуда, него су просте ироизволне и самовољне претпосгавке најсубјективнијега субјективизма, а измишљотине странчарскога маневрисања и агитације. У конкретиом случају — и продукат невоље, у којој се, својом усамљеноиошћу, нашао г. барон. Да штак добију изглед пеке стварпости, тим приговорима даје г. барои и иеки иравии и иолитички тии. Браниоци постојећега изборнога реда одбијају захтев засебног избора свештепнчких иосланика, тобоже са нравиога разлога, јер да је парод (гес1е световн.аци) у носеду „права" и па избор ових, те да бн измеиа сабореког изборног реда, у правцу захтева засебног избора. значила „дирање у нраво, које данас наш иа [)ОД ужива и . Како је несковит овај нравни темел, одбране постојећег изборнога реда, доказују ове чињенице : 1.) Право засебпог избора својих посланика свештенству даје јерархијски карактер наше нркве, ко.ја мора у нашем сабору, као црквеном, имати своје јерархијско засгунство; 2.) Засебан избор свештеничких посланика је нраво свепггенства, које и нриродно истиче и; сгалешкога заетупства ње гова у сабору; 3.) Право засебпог избора својих посланика свештенство је уживало од првога сабора нашега, на до г. 1870/1.; А.) Избории ред од 1870/1. године