Српски сион

Б рој 13.

„СРПСКИ сион.

С тр. 207.

као иосланик Сечујски са два свештеника. 18 После његове смрти спојена је Сечујска епархија са Будимском. Он је био епископ Сечујски и осечкопољски. 16 Купио је владичанску резиден ДИЈУ У доњој вароши Осечкој од камерал-обердиректора Игнаца Осенда, а после ју је продао обер-ајнимеру От Колхунда. Доцније је митронолит Вићентије Јовановић процесом повратио исту те оста и на даље резиденцијом осечкопољске енархије, док ју владика СоФроније Јовановић, владика ГХакрачки и осечкопољски у августу месецу 1750. г. не нромену за кућу пивара Јоанеса Стемера, која беше У18-а-УГ8 данашње ерпске цркве Осечке. 17 Прва резиденција беше на државном друму (Кекћбз^габбе) на оном месту, где се данас налази доњоварошка пивара. (Наставиће се.) 15 ЈМДет. " Нротокол Осечке цркве од 1743. лист 42. " Шс1ет.

Ко је у заблуди и на странпутици ? II. Да је конзервативна умерена струја на правом, законнтом и целисходном путу, и да јој је интерес "автономијб И У(( Ј лОга народно-црквено-просветнога живота нашега пред очима, кад захтева промену постојећега изборнога реда, а да су г. барон Живковић и сви, који тај изборнп ред бране, те тиме прече измену његову, у заблуди и на странпутици, доказали смо у првом чланку. Заблуда и странпутица г. барона и његових једномишљеника тако исто је очигледна и у питању 9 § предложенога по саборском одбору год. 1897 народноцрквенога устава. Људима правничке дистинкције и државоправнога схватања не би требало то доказивати. За њих, којима је стало до истине у томе питању и којима је први и највиши разлог при том интерес автономије, довољно је: сравнити тај 9 § устава са постојећом клаузулом у саборском устројству и са постојећом праксом државне власти, коју ова на тој клаузули оснива. Довољно је велимо, па да буду на чисто с тнм, да је том клаузулом секвестрована автономија и адмннистра-

ције и судства нашега, а да се предложеним 9 § и та администрација и то судство ослоба^а противавтономног утицаја државне власти. Г. барон не може ни данас још да то види и схвати. Он је имао прилике, не једаред, да чује стварно и исцрпно разлагање о томе 9 §, у правцу, кога се ми ево тек дотичемо, а које још не ћемо, из тактичних разлога, у свој његовој опширности да износило. Но кад њега ни сво против-умовање дра Нике Максимовића о том параграфу, није кадро било уверити о исправности његових у томе назора и одстранити ону бојазан, која баш у тој установи (§ 9) за нашу врховну автономну управу према влади лежи, — онда, признајемо, не смемо ни помишљати, да би га могли и ми својим умовањем и разлагањем о исправности уверити и ту његову бојазан одстранити. Г. барон, у својој „отвореној речи", није ничим своје умовање поткрепио, иичим своју бојазан образложио, да би се бар могли упустити у побијање његова умовања и образложења. Али, кад то није учинио у „отвореној речи," присељени смо да му потражимо изјаве гледе тога, учињене у другој прилици. Нека нам опрости индискретност, ми ћемо из бележака о поверљивој конференцији, држаној у Карловцима дана 14. (26). марта 1898, које нам стоје на расположењу, изнети један одељак. „Барон ЖивковиЛ: Овим 9 § отворила се врата жалбама на владу, а влада ће увек наћи, да је наше решење против државних интереса (гласови: тога нема у 9 §). Допуштам ингеренцију владину ако се пређе компетенција или огрепш о закон, јер влада има права захтевати, да јој се све поднесе. Др. И. Вучети^: Што ви хоћете, то је још горе. Барон ЖивковиЛ: јер влада има надзор. Др. Ника МаксимовпИ: Тешко нама по вашој теорији. Др. ИлиЈа ВучетиЛ, у свом говору после барона Живковића, рекао је опет: „Оно што г. барон Живковић хоће то би било још горе, опасније."