Српски сион

Б р . 14

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 219.

црвеног мрамора, на којој нема никаква трага каквом замису. Саранио га је тадањи митрополитски архимандрит Ј осиф Јоановић-Шакабенд, доцније владика иакрачки, аатим новосадски, и најзад вршачки. 1 III. Шематизам епархије темишварске од год. 1897. Нрвим владиком темишварским није био Јањаћије, вего неки Михајило (око 1690. г.) У књизи „ Никона мниха", која се находи у књижници манастира хиландарскога, у једном заиису из год. 1691. спомин.е се, да је кир Михајило владика темишварски некако у то време ноклонио хиландарској цркви седевнп (од седеФа) иконоетас, који је коштао 550 гроша, и да је даровао на оправак ћелије на Кареји 1000 гроша. Пои и ироигуман Симеон, који је овај занис нагшсао, сномиње даље, да је он истог владику Михаила престригао (?) и иогребо (саранио), па га (т. ј. Симеона) је натријарх сриски Арсеније Ш. много истезавао ради заосталог иметка владичиног. Како је проигуман Симеон ово све занисао 1691. јамачно је, да је владика умро 1690. или 1691. године. У шематизму под бројем 1. споменути владика потписивао се „Хау/и Јањићије Владисављевић". 1 Владика под бројем 3. Георгије ПоповиЛ ирешао је из Србије са иатријархом Арсенијем IV. Исти је био митроиолнт. 2 IV. Шематизам епархије пакрачке од год. 1398. Други владика епархије пакрачке Василије ирезивао се Рајчић, а не РајиЉ. О томе сведочи запис владике пакрачког СоФронија Јоановића од 14. августа 1750. год. на 42. листу већ споменутог протокола цркве осечке од 21. Априла 1743. Владика СоФроније, као доцнији иоследник Василијев на столици епископској, сигурно је добро знао, како се Василије ирезивао, с тога му морамо сву веру поклонити. Животопису УП. владике Арсенија Радивоје1 Запис пароха осечког Давида Ђекића из год. 177."). у нротоколу крштених, венчаних и умрлих цркве осечке 1771.- 1776. нумерисаном на предњој кориди Б. II. на 4. листу од остраг. 2 Читдј о оиоме у расправи ученога правоелавнога Чеха монаха Саве Хиландарца на чешком језику: „Кикор1ву а 8(аго11вку СћПашЈагаке", која је год. 1896. угледала света у „У &в1шк -у кга1. еезке врсЛеспозИ паик" у Ирагу (на с-тр. 27. и 28. иод бројем 76.) 1 Гласник, 1873. Сноменица књ. Ш. ццемо 184. 2 Заииси у „Старинару", УШ. год. 1. књ. 3. и 12 сгр.

ви%а има се додати, да је за његово време ноловица костајничко-северинске епархије принала еиархији иакрачкој 1769. гебресИуе 1770. године. * * * Другима шематизмима немамо што да додамо, него нам је приметити, да би животониси свију владика готово у свима шематизмима могли бити потпунији; нарочито о енископима енархије темишварске ваљало би коју више рећи - у новом — ако Бог да — шематизму, Јер је оваЈ садањи у том погледу доста мршав. А кад ли ћемо угледати шематизам еиархије вршачке? Осек. Л. БогдановиЂ.

Учење мађарскога језика у оеновним школама. Пажњи срн. автономних школских власти у ужој Угарској преиоручујемо отпис кр. угар. министра просвете од 4. марта о. г. бр. 12781 управљен на епарх. школ. одбор Бачки. У пстом отпису се нозива енарх. школ. одбор Бачки, да у неким онштинама, у чијим срн. школама се, нрема извештају жунани.јског управног одбора, не иостизава успех из мафарскога језика. — учитељима дотичним у строгу дужност стави „да наставу из мађарскога језика у оном обиму потпуно изра!јују, у коме је исша ироиисаиа у насшавној основи од год. 1895* која се наставпа основа ослања на наставни илан од 1879. год. бр. 17284'"** Тиме је највиша државна школска власт исказала, да се као мерило при пресуђивању усиеха из мађарскога језика у срп. прав. вер. авгономним школама имају сматрати односна наређења наставне основе, коју је највиша автономна школска власт пронисала, а никако воља и назори дотичних жупанијских школских надзорника, од којих наше срп. вероисповедне школе жалосног искуства имају, јер је сваки држ. надзорник по своме назору и по својој вољи захтевао, шта и како се има учити мађ. језик. Када је жупанијски управни одбор Бачки, ирема извештају свога држ. надзорника, захтевао од епар. школ. оцбора Бачког, да неке учитеље у српским школама оиомене на боље * Ово је наставна оенова, коју је Школ. Савет 25. аирила (7. маја) 1896. бр. 80/94 прописао. ** Овај је наставни илан издало кр. уг. министарство богочасти и јавие иаставе 25. јуна 1879. бр. 17284 за школе, где наставни језик није мађарски.