Српски сион
С тр . 218.
.СРЛОКИ СИОН."
В р . 14.
њима својим дела милосрђа. но молити се можемо свагда. Тим начином ма и немајући никакових других средстава добро чинити ближњима, ма им можемо чинити добро узносећи за њих топле молитве Свемогућему. Молите се Вогу један за другога, да оздрављате — учи Апостол. (Јак. У. 16.) Узвишени пример молитве за друге даје нам сам Господ Исус Христос, који се у пламеној молитви молио Богу Оцу, да би Он сачувао од зла нраве ученике и последоватеље Христове. (Јов. ХУП. 9 — 26.) Молнтва наша за ближње за њих је од великога значаја. Ево шта се казује о св. апостолу Петру. (Дел. ап. XII.) Он је био у тамници окован. Цела хришћанска опћина узносила је усрдне молитве Богу, да га избави од опасности. У ноћи, када је Ирод хтео извести Петра из тамнице пред суд и вероватно да га убије, Петар је везан гвозденпм верпгама спавао између два војника; иред вратима тамнице били су такође војници. Оиасност је била крајња, избављење се чинило немогућим. А нри том сам ап. Петар се не моли Богу, он снава. Но гле изненада стао је лред Нетра анђео. Он је пробудио Петра; окови су сами пали са њега. Анђео га је нзвео кроз затворена врата између страже, која је код њих стојала и оставио га на слободи. Тако је молитва хришћана Богу извршила избављење Нетрово без његовог труда и без његовог знања. Ево шта још казује св. Јован Милостиви. Један младић је био заробљен. Родитељи су тужили због судбине синовљеве, но чим и како би му могли номоћи ? И они су се ночели усрдно молити Богу за њега, и наиослетку дуго времена не чујући о изгубљеном сину и мислећи, да је погинуо у рату, ночели су већ чинити и спомен. И шта је било ? У те дане, када су они спомен држали, — како је после по повратку сам младвћ казивао, — дошао је к њему у тамницу ненознати прекрасни муж, окови су чудним начином спадали с ногу његових и он је целе те дане био на слободи. (Мин. 12 нов.) Такова је снага молитве. Пето је дело милости духовне — ожалошЛеног утегиити. Жалост је — болест душе. Као што телесна болест снречава тело у слободном деловању са својим удовнма, тако и жалост везује деловање душевних сила. Белико је добро — ослободити тело од болести; но
још боље је добро дело — избавити душу од жалости и упутити је богоугодном деловању са непоколебивим уздањем на премилостиво старање Божје о нама. Једино је жалост ради Бога спасоносна, а сјпо л»Тра печалх, — но речима Аностоловим, — сдиртк сод-киок^итж. (2. Кор VII. 10.) Према томе је ожалошћеном потребно памтити речи св. ап. Петра: вгк! пЈчалх в<1Ш$ ксзк«рзит{ на Њго, гаки> тои ПЈчетсА ш касж. (1. Петр. V. 7.) Ево како су тешили ожалошћене велики подвижници. У једном манастиру је један од браће згрешио н по савету насељеннка, који се подвизавао у тим местима, био је изагнан из манастира. Прогнани је био јако ожалошћен, уселио се у једну пећину и горко је оплакивао своју срамоту. Мимоходећи норед пећине монаси видели су ожалошћенога и саветовали му, да иде преп. Пимену. Но он није хтео, него је говорио: „Ја ћу овде умрети". Монаси су јавили Пимену о ожалошћеном брату. Тада их је иреиодобнп замолио, да оду ожалошћеноме и рекну му иоруку његову: „Отац Пимен зове те". Пали брат отишао је на нозив Ипменов. Отарац видећи жалост и скрушеност његову, лепо га је примио, нријатељски га ословио и замолио, да окуси храну. Преподобни је ожалошћенога брата тим начином утешио и умирио. Но Пимен се није тим задовољио, него је молио, да му настојатељ манастира, у ком је Пали живео, а и насељеник, но чијем је савету он из манастира изагнан био, опросте. 2 (Наставиће се.) 2 0 подв. св. и бл. от. стр. 22-4—226. Допуне шематизмима епархија митрополије Карловачке. (Наставак.) II. Шематизам епархије горао-карловачке од год. 1892. У овом шематизму ћемо се забавити само са именом владике Јосифа Стојановиба и рећи Кемо о њему оно, што знамо. Он је 1784. г. био архиеиискоиско-митрополитски егзарх. Као такав потписан је на теФтеру осечке цркве од 1733. год. Г. Мане Грбић тачноје у шематизму рекао, да је владика Ј осиф умро у Осеку 3. Марта 1775. год. Но к овоме ваља још додати, да је он 5. марта исте године у свето-усиенском храму осечком сниже солеје нод великим нолијелејом сарањен. Гробница му је нокривена нлочом од