Српски сион

О тр . 282.

„ОРИСКИ СИОН и .

људи није празна ријеч : не доспијева се. Па и ти људи када рекну: не доспијева се кајање извршити, ружно су рекли. Поред ске своје озбиљности и врсноће, показз^ју они таквим својим изговором, да су ипак кадри заборавити на оно што је најважније и превидјети оно што је најпрече, заборавити на душу своју и превидјети потребе њезине. КакМ намје корист, ако вас свијет добијемо, а душу своју оштетимо (Мат. 16, 26)? А наносимо јој грдну штету, када је у калу гријеха остављамо. II зар може разуман човјек на све на свијету прије доспјети, него да се за душу своју побрине, да буде чиста пред Богом ?! Не заваравајмо се лудо. Све на свијету оставиће нас и све ће нас изневјерити. Тада нас може само чиста душа спасти. Да, алп ти оклијеваш и успављујеш се мишљу: и.иа још времена! И тај разлог зар ти је јачи од онога: не доспијева се ? Ако није слабији, јачи није. Велиш, има још времена! А зар за тециво, за славу, за све друге бриге, или бар за коју од њнх зар не би било још времена, када би од свега времена својега њешто и за кајање одвојио? Ти се бојиш да не би. А зашто се онда не бојиш, да га неће за кајање бити?! Изговараш се, има још времена! А зашто молим те кажеш, да не ради добро онај, који је у бољетицу какву пао, па оклијева и не зове одмах лијечника? Њега осуђујеш. Кажеш даје лакомислен, ->|р|п ј| ц, 1 1 Д. А себи зар не знаш исто то рећи ?! бппрр. тпн Душа твоја побољева од рана д ПТ)! 1 .', I чп^пл већ и љуто стење у боловима, што јој их гријех задаје. И ти јој не тражиш лијека, ти говорнш: има још времена! Ако га и буде, зар ће можда лакше и сигурније оздравити, када је запушташ и у плијен гријеху дајеш? Ако и буде времена, али хоће ли бити и снаге, да се отмеш, да спасеш душу твоју? Када домећеш гријех на гријех (Исаија 30, 1), тешко теби! И ти још с поуздањем њеким говориш: има још времена! А ко ти јамчи,

да ће га бити? Јеси ли ти времену господар ? Мјериш лп га ти и одмјерујеш својим педљом, да себи дадеш онолико, колико би ти хтпо ? Та дани су нашп (вријеме) као сјен на земљи (I Паралип. 29, 15), а сјен није у нашој кластп. Али да и јесте вријеме наше у нашој власти, зар би нам и то помогло? Зар ми можемо Богу заповиједати? Можемо ли му забранити, да нас не иосјети у дан, у који се не надамо и час, који не знамо (Мат. 24, 50) ?! Не можемо нншта од тога. Зато послушајмо пророка, који нас опомиње: допдеже ецн.иа, взмцжте Господа (Јерем. 10, 12)! А Господ нам преко новозавјетнога пророка поручује, да се оиоменемо од куда смо сиа.ш и да се иокајемо, ако пак не ћемо, он ће скоро доћи и дигнуће свијетњак наш са мјеста његова (Апокал. 2, 5). Послушајмо те ријечи и прионимо уз кајање, јер видјели смо да су разлози и изговори за наше оклијевање и одлагање и онако слаби, ништави и нетемељити. И таман што би ето свршили са онима, који су спори, ено се подижу други, који не само да се не журе на кајање, него га и избјегавају и за то своје држање спрам кајања, наводе опет своје разлоге и изговоре. Морамо и њих саслушати, и њихове разлоге треба испитати. Па пустимо их, нека приступају и нека нам кажу, зашто се не кају. Много их се чује који говоре: а зар то што вриједи ићи на исповијед и свршавати кајање пред свештеником, када је и свештеник исто тако грјешан ■^ггмјвк-2-ЈШ1_секајемо у себи са својом савјести и са Богом 'својнм, пс-трШа~нам грјешна човјека. Тако говоре и не ће да врше кајање, како то Црква прописује. Али ти људи заборављају, да донде док су чланови Цркве, греба Цркву да слушају. Црква прописује својим члановима дужности, она одређује и начине, на које се те дужности имају да изврше. Ко друкчије хоће, тај ако већ није одметник, близу је да тијем постане.