Српски сион

В рој 17.

„0И1СКИ сион п

С тр . 275.

ћа. С падом те научне спстеме п Бпхнер је спе више потискпван п смрт га је затекла пећ у редовими оних, којп су дочекали да заврше рад свог живота. Др. Љ. Вихнер родпо се 17. (29.) марта 1824. у Дармштату. У Гиеену је учио медицину, неко времеје био лекар у свом родном месту, а 1852. г. прпватним додентом на тибингонском евеучилишту. Тек је трп године иредавао у том славном немачком заводу, кад мујеизпшло нознато дело „Снага и матерпја", које му нронесе име по делом образораном свету. У том се делу износи наука модерног материјалпзма и одма је пзазвала такову књижевну борбу, да је Бихнер морао ићи с нрофесорске катедре. То дело доживело је много издања и преведено је на све цпвплпзоване језике, па и на српски. По одласку из Тпбингена вратио се Бихнер у Дармштат, где је наставио лекарску праксу. Бихнер се много бавио Дарвиновом теорпјом, о којој је држао шест јавних предавања. II о појму Бога је наппсао једно дело, које је дело, разуме се са својим сасвпм погрешним појмовима, такође изазвало велпку сензацпју. Написао је још много дела философско-физиолошког садржаја. Бпхнерова дела су у своје време пустошила душу и наше омладине, на штету њезине религпозностп, оданостн према цркви, а може се рећп п на грдну штету идеализма, који треба омладину свакога народа да нспуњава п руководп. Спомпњемо смрт филозофа Бихнера тек да се зна, да је уаро, а са жељом да сасвпм пзумре материјалистички правац мишљења п рада у наше ом.тадипе и у свакога Србпна, кој« је Српсгву добра рад. Брат п нећак упокојенога протојереја Манојла Грбића, издалп су ову топлу п дирљнву посмртницу за милпм својпм покојником: Лети црна књиго . . ., тужни вјесниче душевног бола нашег, — бјежи из околне таме ове . . . и разнеси широм прежалосну вијест; закуцај на родбинска, пријатељска и познаничка срца — саошити им ти: да пренесу у читуљу мртвих дично име драгога брата, незаборављеног и ријетког ујака, вриједнога синовца, милога стрица . . . угледа и поноса нашег: Протојереја МАНОЈЛА ГРБИЋА, катихете и проФесора Српске Учитељеке Шкоде; члана н реФерента Епархијског Школског Одбора; члана Жупанијског Школског Одбора; члана Епархијске Конзисторије; члана Књижевног Одјељења „Матице Српске"; потпредсједника „Чиновничке Задруге" и т. д. Племенита ДЈша покојникова у бујној снази својој, а у педесет-пето годишњем боравку и

неуморном раду земаљском остави пам таман на Белики Нетак у 11 сати прије подне дугом и тешком бол.ом нарушени, али скупоцјени дом свој —* иа се вину ... да пастави други и зарађени бољи жпвот у царству вјечне истине. Тијело, ту милу душину л>уску и видни слатких успомена знак, пренијећемо на „Сви јетло Воскресеније", иослије свете Литурђије у мјесну цркву, Храма св. Николе, у којој је свесрдно Творца славио Он — ту ће се истог свијетлог дана у б сати послије подне опојати; а затим саставићемо га са иепелом незаборављене суируге и њежног јединца Душана на српско-г.равославном гробљу у Дубовцу. Помрча, нам сунце наше . . . , сродниче и иријатељу драги, — јавите познанику сваком куд' тужни гласник не допре наш; кажате за тешки ударац срца, кога ћемо вазда осјећати ми ! У Карловцу, на Великл Петак 16. (28.) аирила 1899. г. У име ожалошћених сродника: Стево Марковић, Пајо Грбић, нећак. брат. ЗВАНИЧНИ^ОГЛ АСИ7 С Т Е Ч А Ј. 46 8-з По наредби Славног Еиарх. Школског Одбора у Вршцу Е. 190. Ш. 23. ех 1899. овнм се стечај расписује за стално нопуњење учитељског места, за овдашњу мешовиту школу. 1. Плата је годишња. 400 ®ор. бесплатан стан, са две собе, кујне и коморе с баштом. 2. Од изабраног учитеља изискује се, да је српску препарандију свршио и исиит из мађарског језика ноложио, и да влада нотнуно истим језиком. 8. Дужан ће бити недељом и празником као и на пређеосвећеној литургији сам појати (јер неваца нема) и децу школску црквеном појању учити. 4. Пероводство у црквено-школским седницама водити, рачуне склапати, на парастосима као п на погребу где буде позван присуствовати, а све остале школске дужности, прописане су кр. Школском Уредбом. Неоспособљени неће се у обзир узети (јер таковог има ова општина). Рок стечају од данас за шест недеља дана, а звање наступа 1. септембра т. г. У Ватину 8. априла 1899. Сава Ацков председник.