Српски сион
О тр . 274.
де дакле нп претресати не може. Друго је негато предлог Е. Летпце. љега је кошцшпрао човек, којп ночнаје разлику појмова: (1е 1е»'е 1а(;а и с!е 1е°;е 1егеп<1а. У начелу се н слаже са Е. Летнцом, ио у конценцији не може се сложпти с н.име с тога што он тражи норму истина опћу, али само за овај случај, а требало је одмах нагласпти и сталну уредбу коју је сабор и имао у виду. II ако сабор ма којим путем до овог нитања дође, он ће именовно донети коначну уредбу. А та коначна уредба мора садржавати у себи установљење периодичности епар хијских скупштина већ по самом духу наших уредаба, а тиме је онда отпало пријављивање саборском одбору а тиме је већ стекла скупштина једно нраво више за слободнпје кретање. Г. Летпца позива се на решење вршачке епархпјске скупштине, а ја то сматрам за неправилно и излишио (Летица: То сам само узгред споменуо по асоцнјацпји идеја, али то за саставни део предлога не сматрам.) Узимаи на знање п иодносим овај предлог, односно измену и допуну на предлог Е. Летице. Примам предлог Е. Летице еа изменом п допуном, да се епархијска скуиштпиа обратптп представком на впсоки народно-црквени сабор, да што пре доиесе коначно уређење епархија и да у тој уредби изрече, да сазив епархијских скунштина не иодлежи претходном одобрењу саборског одбора.
ЛИСТАК. Б Е Л Б Ш П. (Сантовчани.) Напред доносимо захвалницу наше ваљане и драге браће Сантовчана, са понратним нисмом њихова првака Барише ГГроданова иодастрту ЕБеговој Светости, преузвишеном господину, патријарху срнском Георгију БранковиЛу. Непритворна, неизмајсторисана, неусиљена и не испекулисана, него из срца нотекла: и захвалност, и оданост, и љубав синовља, по захвалници и попратници љупко разливена, не може оставити ни обичпога читаоца незагрејана, а како ли је тек пријала угодно архипастирској души, очинској љубави и доброти св. патријарха Георгија. Очинска доброта Његове Светости, којом се брине за нову и љубљену своју духовну децу у Сантову, дарежљивост св. патријарха Георгија , која се изобилно стара за новообраћено драго духовно стадо, и заслужује ону топлоту љубави
СШ)В. в Б р. 1^.
и благодарности, која миршне нобожношћу н страхопоштован.ем, којим је оплемешена душа и срце наше дичне браће у Сантову. Оии је показаше и дадоше. Евала им! Нека су Богом благословени и на сваком кораку светога дела свога напредпи! (Саборски одбор) сазван је у изванредне седнпце за 29 апрпл о. г. (Седнице Архидијецезалних Епархијских власти) сазване су, и то за 27 април седнпца Админцстратнвног Одбора, а за 28 аирил о. г Конзисторије. (Патронат Монашке Школе) сазваи је у седницу за 26 аирнл о. г. (Прелаз у Православље.) У Српском Падеју прешла је породпца Ђуњсвцп Симе Кујунџијћа из рпмокатоличке у православну веру. Спма и жена му Мара рођ. Еачић. стари су око 50. година. (Избор пароха.) Из Еаје јављају, даје тамо трећп дан Васкрса обављеп нзбор нароха. Изабран је са 27 гласова досадашњи администратор Бајске парохије јереј Милутпн Григорнјевић. Протпвкандидат добио је 7 гласова. (Леп поклон.) Побожии свет, који је нрошле страсне недеље походпо у св. саборној црквп Новосадско.ј Христов гроб, дивио се велељепностп његовој. Тај новп Христов гроб поклонио је саборној цркви тамошњи угледни грађанпн и родољуб г. Ђорђе Ф. Недељковпћ. Тај дар вреди 1000 фор. Нека је г. Недељковићу хвала на том хрпстољубпвом п родољубивом дару. (Дар Сантовчанима.) Од г. Лазара Попова учптеља у Веменду примилп смо 4 фор. 45 нов., што пх је исти скупио у Рац Мечкп трећп дан Васкрса, као дар браћи Сантовчанпма. Приложили су: Г. Светозар Еољарић парох Веменскп 1 ф., а но 50 н. Александар Плавшић учитељ, Лазар Попов учител>, Радослав Васпљевић, Младен Јерковпћ, Велимпр Грубић, Ђурађ Козић, Мплпвој Бебић. Новац је послан впречасном г. протопрезвитеру Кунусаревићу у Сомбору. Хвала прнложницима! (| Људевит Бихнер.) Познатп филозоф др. Људевит Бихнер, како пз Дармштата јављају, умрвс је тамо у 75. годпнп свога живота. Бпхнер је за свог дугога живота много радио п постизавао је у свом нравцу огромпе успехе. Један од најсплнпјих покрета душевпог рада овог столећа, материјализам, поглавито је скопчан с његовим именом. Он је био најревноснији заступник и најпопуларнији учнтељ тога правца мншљења, који је у своје време прожео цео свет мислилаца, п чпје је сад време већ прошло додуше, алп утицај му се још п данас у многом осе-