Српски сион

Б р . 17.

„СРЦСКИ

СИОН."

С тр . 265.

Спаситељ на нови пут блаженству. Пут је тај — чистоћа или очишћење срца. Ко су ти чисти срцем, о којима се овде говори? Шта, је потребно чинити ради достижења блаженства обећанога Христом чистима срцем? Сваковрспим чувањем пази на срцс. своје: јер из њега је извор живота , — говори св. Писмо. (Прич. IV. 23 ) Срце је — ночетак и корен свију наших дела. Оно је — извор, из кога живим кључем истиче струја духовног живота; оно је — ризница, откуда по речима Христовим добар човек . . . изпоси добро, а зао човек : износи зло. (Лук. VI. 45.) У срцу дакле почин,у све наше мисли, дела и осећаји, из срца истичу наше радости и жалости, наше задовољство и незадовољство. Да би имали чисто срце, потребно је биги слободним од онога, што срце чини нечистим, што иомрачује душу. Го је сваки грех, свака грешна нечистоћа, ако су зле мисли, неваљали осећаји, зле жеље, грешна дела. Напротив треба да срце наше постојано жуди к Богу, да су све силе наше непрестано управљене према добру. Ову чистоћу срца треба разликовати од простосрдачности (искрености), која је несравњиво нижа од оне. Простосрдачан је онај, који је свагда искрен и отворен у одношајима нрема ближњима. Но такова отвореност и искреност још није довољна, да би ми били чпстима срцем Чист је срцем само онај, који угушује у себи грешне мисли и жеље и пеирестано мисли о Богу. „Чистима назива Господ оне, говори св. Златоусти — који стеку целу врлину и не дознају за собом никаквог лукавства."* Но да ли је могуће потпуно отсуство свију грешних мисли и жеља из срца човечјег? Да ли је могућа чистоћа срца? Према искуству на жалост, које се врло често опажа, морамо признати, да је у данашњем нашем стању потпуна чистоћа срца немогућа. Често, врло често сасвим иротив наше воље у срцу нашем нојављују се нечисте мисли и жеље. Откуда, та нечистоћа срца? Та човек је створен по образу и нодобију Божјем (Бић. I 26), а није ли Бог иречист и иресвет? Грех је нагрдио чисту нрироду човека, оскврнио његову душу и срце. Први грешни пад човеков дубоко заразивши нечистоћом греха све биће човека, почео је ту нечистоћу нренашати као наследну повреду на цело човечанство. Сви су се људи зачели * Михаил. Тум. јев. део 1. етр. 83

и родили у греху. и чистоћа — рекли смо била је потпуно немогућа за човека. Ко Ле биши чисш од греха? — ускликнуо је скрушено нраведни Јов, и продужио је : нико. ма и Један дан био живош његов иа земљи. (Јова XIV. 4. 5.) И заиста, у старом Завету, када је Израиљ живео под законом и када је већи део људи огрезао био у грубом идолоноклонству, бладодат Божја само је неколико њих, врло мало, учинила изабраним сасудима својим, чистећи им срце и душу. Ево ово се дотаче уста твојих и одузсИс безакоње твоје и грехе твоје очистиИе — рекао је Оерафим Исаији, када се дотакао са горућим угљеном уста његових, и одузета је била грешна нечистоћа изабраника Божјега. (Ис. VI. 7.) Но снага греха у нама тако је велика, да ми који живимо под благодаћу и користимо се благодатним даровима св. Духа, ипак продужујемо оскврњивати срце своје и душу своју грешним помислима. Јер од срца излазе, — говорд познавалац срца — зле мисли, убијства, ирељубе, телесне иожуде, кра^е, лажна сведочанства, хулења. Све је то, што оскврњује човека. (Мат. ХУ. 19. 20.) Склоњен свагда више греху, човек и у срцу своме носи више грешне мисли, и у делима својим је вигае грешан и покварен. Тако дакле наша грешна нечистоћа свагда остаје у нама и биће с нама до гроба. Св. угодници Божји непрестано су молили Господа и пречисту Богородпцу, да укроте у њима буру страсти, која узбуркава срце њихово и оскврњује душу. Не вршећи грешних дела, пазећи на све узбуне и помисли срца свога, они су осећали у себи понекада као навалу грешних мисли, особито телелесне пожуде. У животу иреп. Јована многострадалног, монаха печерског, казује се, да је он у младим годинама одрекавши се света стуиио у кијево-нечерски манастир, где је ироводио време у неуморним трудима и у молитви. Он је тврдо сачувао заповеди Божје, сачувао тело и душу од оскврњења телесног и душевног, у низу 30 година био у великој уздржљивости, морећи тело своје строгим постом, носећи вериге на телу своме. И гле у том чистом и ненорочном иодвижнику иробудила се нечиста жудња. Никакови труди, нпкакови иодвизи, ни ностојана молитва нису могли угушити у срцу његовом разбуктали грешни пламен. Јован се затворио у једну те-