Српски сион

С тр. 266.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 17.

сну и тамну иећину, но борба није се стшпала. Тако је он 30 година саме мучне борбе провео тамо. Незнајући шта да чини са собом, Јован се решио на подвиг још тежи. Он је укопао себе до груди у земљу и у таковом положају ировео велики пост. Ноге су му гореле, жиле се грчиле, огањ је нрождирао сву унутрашњост, али је опасна страст била побеђена. У својим страшним мукама Јован се радовао духом, не осећајући грешнога огња (Мил 8. јуни.) Но догађало се, да су неки св. мужеви, који су се попелп чак на врх чистоће и светости, брзо и неуздрживо падалн у грех нечистоће, нечистоће дубоке и неизмерне. Често је само једна нечиста помисао довољна, да оскврни душу п срце. Мрска јс Гостоду зла помисао, говори иремудри. (Прич. XV. 20.) Но нема човека, који не би ма када номислио што грешно, нема човека, сасвим чиста срцем. Везана је шмисао човечја — говори писац „Постања — ревно па зло од младосши његове, и свако иомишља у срцу своме ревно на зло у све дане (Књ. Иост. УШ. 21; У1. 5 ) Грешне ће мисли свагда оскврњивати срце човечје до свршетка света, као што је то откривено било лреко. анђела св. Јовану Богослову. Време )е близу — рекао му је анђео — клеветник нека још клевета, и окаљани нека се још иосвети. И ево Ну доКи скоро и илама моја са мном, да дам свакоме ио делима његовим. (Апок. XXII. 11, 12) Но ако ми не можемо иостићи савршену чистоћу срца, то смо дужви свим мерама се старати, да угушимо у срцу грешне жеље, ишчупамо их из срца и тим начином постепено постигнемо чистоћу његову. Шта је дакле потребно чинити, да би постигли чистоћу срца, да би имали учешћа у блаженству, које је обећано чистима срцем? Средетво за постигнуће чистоће срца показао је Христос Спаситељ у својим изрекама о блаженству. Да би иостигли чистоћу срца, пре свега потребно је сазнати своју грешну бедност и покајати се ради греха својих пред Богом а тим пратп своје грешне нечистоће. Покауте се дакле и обратише се, да се очистите од греха своји.с , говорио је св. апостол Петар народу Израиљском. (Дела ап. III. 19.) Обуздавање у себи свију грешних узбуна, укроћавање навала греха, раздражења, зависти, непријатељства, — оспособљује јачем осећању речистоће пред Богом и служи верним сред-

ством за очишћење срца. Св аностол Павле обраћа се Хришћанима са речима: А вас Госиод да умножи и да имате изобилну љубав један к другоме . . . да би се утврдила срца ваша неиорочна у светињи иред Богом и Оцем нашим. (1. Сол. III 12. 13.) Потребно је свом душом желити и тражити оправдања свога кроз веру у Исуса Христа, верно чувати заповеди Божје, — помоћу тога ће се све боље и боље укорењивати чистоћа у срцу нашем. Закон је Госиодњи, неиорочан, уиуКен души; сведочанство је Госиодње верно, да/е мудрост деци. Оиравдања су Госиодња ирава, веселе срце, заиовест је Госиодња свешла, иросветљује срце, — говорп Давид. (Пе. XVIII. 8—9.) И даИу пм друго срце и дух нов даЛу им, — говорп Бог преко нророка Језекиља, да би ходили ио мојпм заиовестима и држали моје законе и извршивали их. (Јез. XI. 19—20.) Нанослетку потребно је нодражавати Оцу небесноме у делима милосрђа, да би могли очекивати од Њега помиловања ради пре почињених греха, и греха, које непрестано чинимо услед лако поводљиве воље наше на зло. Греси ти оскврњују срце наше и душу нашу, но иомнловање Божје очистиће их од те нечистоће. Благо милосшивима, јер (1е бити иомиловани, — говори Госиод. (Мат. V. 7.) Све је то — иут, да постигнемо чистоћу срца. Постићи чистоћу срца није кратковремено дело, него је стални подвиг, који ми црекраћивати не требамо никада. Ако бодро не пазимо над собом. то се свагда можемо подврћи греху и оцрнити срце своје. Послушајмо, како говори о том преп. Орсиније. „Ја мислим — размишља, он — да ако човек брижно не чува срца свога, то се све, ма што он чуо, код њега заборавља и остаје у лењости; а тим начином нечастиви, нашавши у њему места себи, порине га доле. Када припреме и ужегу светиљку, то ако неће доливати у њу уља, мало по мало светлост ће слабити и нанослетку се сасвпм угасити. Осим тога догађа се некада, да миш иде око ње и тражи да је поједе, но док се не угаси уље, не може то учинити; а када види, да се светиљка не само угасила, него већ и охладила, тада желећи је однети сваљује свећњак. Ако је свећњак земљани, разбиће се: ако ли је од мједи, то ће га домаћин иоставитп као и пре. То исто бива