Српски сион

Б р . 17.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 267.

л са лењивом душом: мало по мало удаљује се од ње Дух свети. док сасвим не изгуби тонлоту своју, а затим нечастиви истребљује расиоложење душе према добру и само тело оскврњује грехом. У осталом ако човек саевим не оскудева у љубави према Богу, то милосрдни Бог. шаљући у душу његову страх свој и сећање на муке, побуђује га, да бодро пази над собом и чува себе са бољом нредосторожношћу ире посете Своје.* Према томе смерност, сазнање греха својих, чување себе од сви.ју нечистих жеља и страсти, жудња бити прав пред Богом кроз веру у Христа Спаситеља, који је нас онравдао, мплосрђе и доброчинство према ближњима, — све те врлине нису само неопходне, него и постојане свагдашње нрипадности чистоће срца. Чистоћа срца плод је иобожности и врлине. Она се постиже постеиено у тој мери, како се човек ослобађа од греха и ностиже навику, да из љубави нрема Богу све чини ио заповестима Христовим. Чистоћа срца иовишује се у тој мери, како се Хришћанин ослобађа од страсти и сваке привезаности према земаљскоме н обраћа духовним добрима. Она се укорењује у тој мери, како се Хришћанин Јтврђује и узвишује у љубави ирема Богу по заповеди Христа Спаситеља, и сваку другу љубав потчињава тој љубави. Како се спољашња нечпстоћа пере водом, тако се нечистоћа душе наше пере благодаћу Духа светога. Умијте се — говори пророк Исаија — и будите, чисти, уклонитв неваљалства из душа ваших. (Ис. I. 16) Чим сталније и јаче душа жуди к Богу, тим више добија она благодати св. Духа и тим постаје чистијом. То су средства, која оспособљавају за постеиено ностизавање чистоће срца. (Наетавиће ее.) * 0 иодв. св. и бл. отаца; етр. 217—218. Стеван Стратимировић Архиепископ и Митрополит Карловачки. (1790—1836.) (Свршетак.) Његово ц. и кр. Беличанство Леополд II. и Франц I. уважавзјући заслуге Стратимировнћа богато су га наградили. Још 1792. год. иостане тајним саветником а 1808., одмах после Тицанове буне, коју је 1807. у Срему угушио, буде од императора Франца I. великнм крстом Леополдова ордена одликован. Осо-

бито га је његов благородни и примернн карактер одликовао, како лични тако и званични; одликовала га је његова нелицемерна нобожност, неутрудива званична ревност, изображени начин мвшљења, црквено трпљење и кротост, истинито родољубље, верна приврженоот царском дому, а у свнма овим карактерним цртама — човечност. Особито се одликовао разноврсним делењем милостиње. На гимназију је карловачку (осим тога, што је свагда, кад би дошао у цркву, од које га је само болест задржати могла, но 5 фор. а кад је служио 10 ф. у гимназијски тас давао) 1000 фор. бечке вредности и многе облигације после смрти оставио. Саборној цркви је осим знатних за живота свога прилога 10.000 фор. беч. вр. завештао; а на зидање архиепископско-митрополитске резиденције оспм разноврсног материјала 50.000 фор. беч. вр. а тако је нсто и на благодјејаније, којим је вечити споменик себи подигао, 50.000 фор. беч. вр. оставио, осим што је у Даљу двор и цркву сазидао. Носле његове смрти остало је које у чему до 200 000 фор. сребра готова новца, од које је суме половица у народни фонд дошла. И ко би могао сва добра дела Стратлмировићева, која је већим делом потајно чинио, избројати, . . . дела, за која они и то само делимично могу знати, који су срећу имали око њега живети. Стратимировић је тако сретан био, да је до потоњег минута земаљског живота свога све душевне и телесне силе у пуној мери сачувао. Вид његов, и ако је много читао и писао, још је тако добар био, да није наочари требао; само га је последњих година слух изневерио. Његова сила мишљења, расуђивања и његова оштроумност била је ненарушена; само се намћење неприметно умањазало. Исто је тако и састав тела његова јак био; он је све зубе имао, и свагда слатко јео. Сем воде није ништа друго пио. И тако је Стратимировић као сребреновласи старац прекрасан муж био. Не може се оиределити, кад је красније изгледао: или у свештеничком оделу, кад је у башту (дворску) ншао, или у црквеном кад је бескрвну жртву ириносио. А особито му је црни манторос, у ком је целе велике недеље у цркву долазио, доликовао. Читање страстних Еванђеља на велики четвртак, појање царских часова на велики петак, опело на велику суботу II „воскресеније" Христово свагда ће они, који