Српски сион

Стр . 268

„СРПСКИ

СИОН."

В р . 17.

су ову дивоту у време Стратимировића гледали. с радошћу један другом ориповедати Он је управо рођен био за пастиро-началника! Он ништа није заповедао, чега еам није чинио. Код њега нри трапези бити, значило је: као у школи бити. Спомен обеда његовог на вел. четвртак, при ком је свагда осим њега 12 свештеника обедовало, иотреса душу и срце. Величанствени и достојанствени његов ход у црном оделу из његове ћелије у трапезарију с појањем: „бгда слакнТи оучжнцк!" присутне је божанственом светињом испуњавао Нема на овај дан при трапези тишина све је страхопоштовањем пснуњавала, докле најпосле бесмртни архппастир, у обично време позванима — речју великом четвртку сходном — није напио здравпцу, при којој је присутпима коса расла, а троиар „бгда сиакиТи сиј-чжнцћ!", који је архимандрит свагда започињао, одводио је около стојеће у ону горницу, у којој је божансгвени учитељ са своји ученици последњу вечеру држао. После ове здравице у име свега свештенства открио би свом архијереју архимандрит жеље, које су опет тропаром „вгда сиакиТи оучжицм" пронраћене бпле. После обеда ономенуо би блаженопочивши архиепископ отачаски свештенство, да се на иредстојећи духовни подвиг спрема. Стратимировић је 1836. потоњи пут „кос= кр(с{н'|{" Христово нразновао. При вечери јетако радостан био, да су сви околоседећи више нута стихиру „Коскреаше ткој Х јжстј О плсе" отпојати морали, и он је сам више пута отиојао, дивећи се красоти њеној, као да је нигде чуо није, или као да је нигда више чути неће Његов је лекар мислио, да ће он још 10 — 15 година живити; но промисао Божји је другачије закључио. ( Љегово 1884. г. у Бечу извађено иортре (слика), а после и у камену изрезано, представља славног пастиреначалнпка живо и подобно. Стратимировић је све до своје смрти пријатељ и потиомагатељ наука био; он је много читао, особито богословске књиге, историју, права, и нарочито је у нраву црквеном не само нсточне но и западне цркве — савршено унућен био. Оце византијске тако говорећи у ирсте је знао. Корнчија, иравнла св. апостола н друге црквене књиге, које су на нразном нростору његовим нримедбама иснуњене, довољно засведочавају неонисани труд

и пространо његово знање. Његова је наученост како у Немачкој тако и у Русији нозната била. С њим су у нреписци стојали славнн мужеви, као Слецер у Гетингену, Барон Розенкампф у Петрограду птд. Због његове на далеко чувене науке нрими га учено друштво у Гетингену за свога члана. Он је разним снисатељима као: Шлецеру, Енгелу, Розенкампфу, Еверсу, критичке нсторијске прилоге и додатке шиљао, и неке је историјске саставке у Хофмајеровој Архиви (НоГтауег'8 А гс 1 пу) под својим именом нздао. Доктору Руми нредао је неке на латпнском језику написане саставке, да их, не спомињући његовог нмена, у немачким н мапарским листовима пздаје. Тако је било саставака о пореклу Скита, Гота, Бугара н Мацара 1817. г., и ношто су ови саставци без имена послани, то је редакција немачких и маџарских новина име доктора Рума, који је исте саставке са латинског на маџарски језик превео и послао, нод исте нотнисала. Руми је у опису круне маџарског краљевства у австријском нозорствовању 1826. г. обзнанио хииотезу митрополита Стратимировића: о постанку византијске доње чести исте круне. Овај је истн саставак на латинском језику предао доктору Руми за његову употребу с том молбом, да имена његовог не сиомене. Оштроумна његова хииотеза претриела је нека насртања, која је блаженопочивши преко доктора Руми мудро одбио и ученом друштву у Прагу, Минхену и Гетингену саопћио. Последње године живога свог саставио је Стратимировић два дела: црквено ираво и црквену историју. Једно од ових, дела 80 табака, предао је доктору Руми на преглед. Историја цркве, која се доскора у Богословији карловачкој иредавала, дело је ума Стратимировићева, а тако исто и тумачење св. Еванђеља, н штампано пастирско Богословл>е. Ко велика н трудна дела Стратнмировића и његове званичне иослове, што их је свагда најтачније вршио, нознаје, мора се дивити, како је толико време на нисање и читање разних дела, уиотребиги могао. Али јеСтратитимировић умео време да цени; он га није нроводио у сујетним забавама. Осим множине његових дела нотврђује ово п његов нредлог у 1812. г. за поправак стања свештеничко!, па његов умни доказ у год. 1814., да се календар наш нарушиги не сме, те његов оштроумни нлан у погледу организације срнских