Српски сион

Бр 17.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 269

школа, кога је он 1830. маџарском намесничком већу предложио. Стратимировић је лети свагда у 4 сата. а зими у 6 сати обучен био, и одмах је, чим на јутрење зазвони, своја врата отворио, при којима је његов капелан са три богослова и свима придворним калуђерима чекао, да у капелу уђу и иравило и јутрењу отночну, при којој је Стратимировић свагда „шестопсалмије" читао, а недељом осим св. Еванђеља „Достоицц) естх" и „Е/мгослокжх еси Господи" умилно иојао. Истина, правило је ово, пошто га је он сам најстрозкије испуњавао, у оно доба тешко било, али му се баш за то данас пеиео благосиља. Пјенпје црквено под њим |е највиши стеиен савршенства и красоте достпгло. На глас, који се у оно доба о пјенију карловачком разнео, и дан данашњи родитељи децу своју нарочито због пјенија карловачког у Карловде на науку шаљу. Пред велике празнике, клирици су нређе недељу дана знали, шта ће који у које време појати, а тако исто и гимназпјални појци, које је штедра рука Стратимировићева иосле богослужења заједно са свећоносцима, кад су га с појањем до ћелије његове допратили, као отац децу о празницима обдарити знала. Тешко би оном било, који би у присуству Стратимировића у време богослужења у пјенију погрешио, и учитељ пјенија и појци у пуној би мери строгост његову искусили. Величанственост његова није допуштала, да се у цркви у присуству његовом нереди догафају, и за то је, да би сваки у онредељено време дужност своју тачно испуњавати могао, својом руком о празницима и чтеце и појце и свећеносце јавно у црквп производио. Озбиљан његов ноглед ири богослужењу срца је присутних побожношћу исиуњавао. Возгласи његови иросецали су небеса; а молнтве ири рукополагању доносиле су благодат светог Духа. Од поука његових у цркви, које је често држао, сваки је стренио, јер је сваки као стена недвижим слушајући мислио, да се њега тичу. Њему се од рана јутра до мркле ноћи у свако доба могло нриступитп. Озбиљност његова није шали места устуиала. Штедрота његова није никог од себе одбијала, Свештенство карловачко о празнику Рождества н васкресења морало му је из својих нарохија све сироте ноппсати и нредати, а ове је он нреко

свештенства отачки надгледао. Такових је сирота у Карловци преко стотине било. Оне пак, који су пострадали и у непредвиђену сиротињу пали, особито и више је пута нреко године огревом и новцем потпомагао. И тако је штедри Стратшлировић сваке године о споменутим иразницима преко 1000 фор. сиротињи раздао. Зато и спомен његов није са шумом ишчезао. Оваки муж, оваки живот, који је српској цркви и народности толико година на славу, корист и понос (од 1790. до 23. септембра 1836.) предстојао, заслужује, да се когод од толиких његовпх питомаца нађе, да опширно живот и дела његова опише, која се народа српског и овог цркве и школа тичу, н нотомству вечитога ради спомена преда. Ово неколико црта ја сам из чисте благодарности према великом покојнику, који је нравило вере, стуб и утврђење цркве своје био, сакупио које из слова, говореннх на дан св. Стевана, као патрона благодјејанија, у славу нигда не заборављеног Стратимировића, који се сад вечнпм покојем наслађује; које из разних политичких кореспонденција, писама н ноздрава славних мужева, који до данас нису штампани и који су случајно до руку мојих дошли.

0 назаренима и њиховом учењу. Нише Југ Станикић парох. (Наставак). Ва приведене речи аностолове запео је и Самуило Фрелих, на нримећује: „светост цеце верујућих родитеља односи се тек на њихово ро!јење, и са свим је непгго друго, него унутрашње освећење из препорођења". („Назаренство" стр. 75.) — Но нико и не тврди, нити је икад тврдио, да је „светост деце по рођењу" то исто, што и њихово „унутрашње освећење нз препорођења", те није требало оно ни порицати, што нико ни не тврди. Него је читање: може ли се децп, која су „ио рођењу света" дати и „унутрашње освећење из нрепорођења"'! И на то је нитање требало одговорити; но то је нитањо Фрелих мудро обишао. Назаренп — ако баш и не свп, а оно не1 :и од њнх — сако да би иотребу дечјег крштења одрећи моглп хоће да упозоре на ту околност, да је Христос на децу „руке метао", децу благоспљао; иа се иозивају и на речи