Српски сион

„0Р11СКИ СИОН."

Б р. 18

твору цркве наше и народа, иреузвишеноме господину, патријарху српском Георгију БранковиЛу. Надаље иредлажем, да се за састав те нредставке умолп г. протопрезвите;. а по њему састављену, да ју потнишу сви свештеници иротоирезвитерата Карловачкога." Носле прочптаног овога предлога, ионратио га је предлагач кратком језгровитом понратннцом. И иошто је још председник збора, протопрезвитер Јеремић, нагласио, да је после свега, што је у предлежећој сгварп свештенству познато. свака друга мотивација и препорука овоме пред ло1у сувишна и да гласање о томе нредлогу треба, да буде од сгране свакога гласача израз чистога уверења, спонтане нобуде и мирне савести, а не акт било каквога нригиска или споредних мотива. позвао је присутну браћу, да о стављеном нредлогу гласају по својој чистој савести, потпуно слободној вољи п најбољем увереи.у. За стављени нредлог гласали су устајањем свп нрисутни, осим тројице, која су остала седећи. У занисник збора к;10 решење овога аредлога било је ставл.ено, да ]е иредлог са свима иротив три гласа примљен На то је устао једаи од ове тројице и затражио, да се записник исправи тако, да место речи против три гласа дође осим три гласа, јер да он није гласао против предлога. него само седео, као што би седео и онда, да је ставЈвено било на гласање питање: ко је иротив иредлога, и записник је према томе захтеву исправљен. Донесени су још многи закључци овога збора, од којих за сада сномињемо, закључак; Да се умолп г. окружни нротопрезвитер, да се у име овога збора обратн иредставком путем пречасне Конзисторије, на велсл. Адмииисгративии Одбор са молбом, да се годишњим нриносима црквених општина оснују п издржавају „црквегГе библиотеке" прп сваком парохијском звању; Да се идућем збору као расправни предмет ставп на дневни ред нитање о назарепегву, о којем ће пигању јереји Максим Живковић, Милан Попадић и Симеон Араницки читати своје расираве са кон

кретним иредлозима о постунку против назаренства; Да се умоле архидијецезални окружни нротоирезвитери, да што скорије сазову архидијецезалан свештенички збор, на коме би се, осим оста.чих предмета, имало претресати питање епархијског удружења ар хидијецезалнога свештенства и питања автономна, нарочито интање измене саборскога изборнога реда. И овом приликом пала је једна одрешита изјава нротоирезвитера Јована Јеремића. Један брат је изнео мишЈвење, да свештенство не треба да иретреса такозвана наша автономна нитања, а особито не нитање о изборном реду, јер да ће тиме ући у борбу са целим народом и јавннм нашим мнењем. Протопрезвигер Јеремић одговорио је на тај ириговор од ирилике ово: „Нити је мишЈвење, нити је бојазан брата нредговорника основана. Бојазан његова не приличп ни Христову војнику, нити родољубљу срискога свештеника. Моје је мишљење и дубоко уверење, да нашем свештенству нринада ираво и да му налаже дужност, да се но своме иоложају, као један еминентан и ио својој интелигенцији не најмањи Фактор у цркви и народу, бави орга низационим автономним питањима њиховим, да о њима евоје мишљење износи, а у некима и своје захтеве поставља. Моје је мишљење и дубоко уверење да је, данас баш, категорична дужност нашега свештенства, да у досадању беснлодну борбу око тих иитања, достојним начином, али одлучно унесе, како своје мишљење и осведочење, гако и своје захтеве. Тиме ће ое оно само одужиги општем интересу своје цркве н народа, а никако га неће оштетитн. Бојазан брата предговорника од борбе с „народом", неоснована је. Осведочење и с њим спојени захтеви свештенства, у неким автономним унутарњим нигањима наше цркве, наићи ће на борбу, али не с народом, пего са појединим странкама у народу, које у иогледу тих иитања имају своје мишљење и захтеве, а који су се већ тиме, што тридесет ратних годипа уз велику н грдну штету цркве, народа и нагае автоно-