Српски сион

В р 19

„СРПСКИ

сиоа. и

С тр . 297.

његова знати да измисли, и од мале ствари приказаће свијету Бог зна какво зло, нимало не марећи, да тијем убија углед свештеников и шкоди самој цркви. Колико зла не наноси зао језик жени ? Жена је слабији и њежнији створ, те јој је самообрана тежа. И ту се зао језик размахује без граница. Фали ли нека од односних каквоћа једној женској, или у погледу љепоте, ил.и вредноће, или образовања, или слично, а чему она није хотимично крива, те је иначе у свему на своме мјесгу, — и зао ће је језик већ заујести, и олучајни недостатагс њезин изнијеће он толико увеличан, да бједна женскиња може до очајања да дође. Је ли се једна дјевојка заручила, и ето злог језика, који јој одмах тражи мане и почне је црнити пред заручником, те је у жалост и несрећу баца. Живи ли једна сретно у брачној свезн са мужем својим, и зао језик зна узбудити у мужу сумњу да му нпје вјерна. Живи ли једна женска усамљено и поштеним радом својим издржава кућу своју, и зао ће језик изнијети одмах да та зарада њезина није поштена. А колико отрова не искаљује зао језик на бједну удовицу, којој ће и тугу њезину за мужем својим он назватп притворношћу и лукавством? И кокико би још ја могао оваких ствари споменути, што бједна женскиња мора да претрпи од злих језика ! Нема у друштву особе. која заузима какав важнији и угледнији положај, а да је није зао језик заујео. Један је дошао до вишег мјеста у јавној служби, и одмах ће рећи, да је то постигао удварајући се и пузећи пред старијима. Неко је добио какво одличије од државне власти, и одмах ће казати, да је тај био одликован, јер је оруђе државне власти, која може да га употреби како хоће ради својих сврха. Штедњом је неко стекао приличан иметак, и зао језик назвао га је већ каматником. Је ли неко строжији са дјецом својом, и зао језик назвао га је бездушником. Похађа ли неко чешће црквене службе, и зао га је језик назвао притворицом. Дружи ли се ко са вишим особама, што су на влади, и зао

је језик знао већ казати, да је тај човјек већ и издајица народа свога. Та зао језик није поштедио ни самога Бога! Шта нпјесу зли језици казали за Ис. Христа у вријеме његовог земаљског живота? Радн проповједи његове о љубави к ближњима казагпе, да заводи људе. Чудеса његова назваше послом ђаволским. Живот његов назваше животом варалице. Васкресење његово назваше дјелом измпшљеним. Знали е,у да је васкрсао и увјеренп су у томе били, као и ми, али ппак измислшпе клевету, да је стража спавала, и да су тада ученици његови одвалили камен са гроба и однијели тијело Исусово! Тако је ето, браћо моја. отрован зао језик! Тако су убитачне ране, које задаје тај измет пакла, тај крвник људски! И ја сам нарочито у овако црним бојама приказао вам зао језик, јер )а не знам горега човјека од човјека језичава, и јер је за мене он тежи преступник од највећега преступника на свијету? А приказао сам га у тако црним бојама и с тога, што би хтио по силама мојима сачувати вас, браћо, од овог страшнога порока. Сјетимо се, браћо, св. писма, које нам каже, да од ране што крвник задаје, пада човјеково тијело, а од ране што зао језик зада, уништују се и кости човјекове, и да многи падоше од мача, али не тако тешко, као они, које је зао језик убио. 1 Не слушајмо језичаве људе никада и ни под који начин. Не слушајмо их из љубопитства, јер ћемо се и ми њиховим отровом заразити. Не слушајмо их ради некаквих обзира, јер се можемо нехотпце и сами повести за њима, и тијем ћемо тада показати, да својим срцем не осјећамо, да својим умом не мислимо, да своју вољу удешавамо по вољи ту^ој, поквареној. Не слушајмо их никада и не верујмо им никада, јер ћемо иначе и противу воље наше постати и сами криви у злу брата нашега. А да се сами ми морамо увијек и свагда клонити овога порока, сувишно је и да говорим послије свега онога, што сам 1 Сир. 28, 20. 21.