Српски сион

С тр . 296.

„СРПСКИ СИОН".

Б р. 19

међу собом, да се омрзну, да о глави један другоме раде? Алтг куд ја пођох да сам говорим о злом језику и о његовом отрову, прије него што чујемо, шта нам св. писмо о њему каже. Св. писмо говорп о свима људским пороцима, описује им тежину и колико су зли по себи, али ја нијесам ту нашао огатрпјих ријечи од оних, којима оно говори о злом језику. ГГорок овај ставља св писмо уз најгнусније пороке, као пјанство, крађу, блудочинство, и каже, да који падне у тај порок не ће наслиједити царства Вожјега, 1 и да је од Бога проклет. 2 Уста су човјека језичава отворени гроб и смрт, & а језик је његов језик змијин. 4 У њему је ијед, као ијед змијињи, као ијед глухе аспиде, 5 а душа му је црна, као црни пакао, јер језиком својим само ђаволу служи, и вјерни је слуга пакла. 6 И колико добра може иначе да учини ријеч човјекова, може она да учини и још више зла. Језик је мали уд — вели ап. Јаков — али много зла може да учини. Мала ватра може да сажеже велике шуме; и језик је ватра, пун неправде. који погани све тпјело, који пали вријеме живота нашега и запаљује се од пакла; јер сав род звјериња и птица и бубпна и риба припитомљава се, а језика нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно иједа иакленога. 7 На основу овог учења св. писма, а поучени и својим искуством, оци и учитељи цркве најоштрије жигошу зао језик. Кгтријан уподобљава језичава човјека разбојнику, и горе од разбојника. Овај невином крвљу кваси разбојничгсе руке своје, а онај поганим језиком својим руши част човјекову, црни му свијетло име и доводи га до очајања. Разбојник лишава човјека живота, али тијем му одузимље ипак нешто, што данас или сутра мора смрћу престати; а језичав човјек одузимље другом човЈеку име, част, срећу, и убија у њему духовну страну његову, која је претежнија и ва1 I Кор. 6, 9. 10. — 2 Рим. 1. 30. — 3 Псад 5, 10. — 4 Екд. 10, 11. — 3 Псал 57, 4 5. 139, 3. — а Ео. 10, 12. 13. Сир. 9, 23, 28, 11. — 7 Јак. 3, 5-8.

жнија од тјолеспе, јер за погатена човјека име и част вриједи впгпе него ли п сами живот. 8 Кирил алекс■ препоручује христијанима, да се вигае чувају злнх језика, него ли ичега другога на свијету, те им напомиње старозавјетно писмо гдје је казано, да су зуби синова људских копља и стријеле, а језик њихов огатри мач, и да ће човјек мање претрпјети, ако га и змија из потаје уједе, него ли кад падне у уста опадача; а особито да се пазе онога рода, којему су зубн мачеви и кутЕваци ножеви, и који прождиру сиромахе и убоге са земље. 9 Зла■ тоуст зове псима језичаве људе и сматра их горе од паса. Пас напада само на ту^инца, а језичав човјек напада свакога; пса чујега јер лаје, те га се можега сачувати, а језичав човјек напада из потаје за леђима; пса ћега умирити са кором хлеба, а овај не штеди ни своје добротворе; пси уједчју оне, који су им на домаку. а ови } 7 једају и оне који су им близо и који су пм далеко; пас рани само тијело, а језичав човјек опгатети име и понос погатенога човјека, и чим може да вигае људи својим отровом дирпе, тијем је он задовољнији и радоснпјн. 10 И збиља, кога је погатедио зао језик? Има ли, и је ли икада било гата светога за њ? Је ли он поштедио служитеља Божјег олтара? Свештено лице постало је таквим по Божјој благодати; он је Божји слуга и посредник између Бога и људи; он је учитељ вјере и проповједник јеванђеоских истина. Па ипак зао језик дира и у такво лице, не презајући од ничега, и не мислећи, да врије^ајући њега, врнјеђа саму цркву, коју он представља Метнимо да свештеник неки, као човјек. има и какву ману и да кадгод у нечему и погрјеши. Добри људи знаће то снисходити, или ће на сходни начин упозорити на то свегатеника. Али језичав човјек по злоби ће својој једва то дочекати, и ударпће и јавно и потајно да казује свакоме, како њихов свегатеник има не само дотичну случајну ману, него и јога све остало, гато ће уз то пакост 8 О ревности. — 9 Катих. 17. 10 О лажн пророцима.