Српски сион

С тр . 320.

„СРПОКИ ОИОН."

В р . 20

вољно решење његове молбенице пошље преко руског царског генералног конзулата у Будим Пештп, завршује ту значаЈпу молбенпцу овако: „Препорућујући се високој наклоности В. Светости јесам са страхујућом оданошћу. В. Светости најпокориији иоштовалац Др. Емплијан Радић." Какве је славе стекао Радић на сриском црквеном пољу о томе пише дотпчнп писац Р. Хар1о-ва ово: „Такав је швиндлер др. Емилпјан Радић на пољу мађарског патријотпзма — но нпје мањи швиндлер, п то од 22 године амо, ни на пољу српске цркве. Једва је прошло бпло три године од како је покојни српскп патријарх Прокоппје Ивачковпћ постригао Емилијана Радића за калуђера, када су Гррмана Анђелпћа, тадашњег бачког владику наименовали за српског патријарха, а Радић је већ онда иисао овамо у Вршац — јер на жалост, овде је рођен — да ће сада, 1881, он постати бачки владпка, па је хтео о томе и друге да увери, јер ма да је онда тек ђакон бпо, наручио је себп епископске хаљпне, наименовао је већ дворско особље а код новосадског проте беше наручио поздравни говор и свечан дочек. Наравно да не беше нпком ни на крај намети, да Радића направи владпком. Каенпје, нод патрпјархом Анђелићем, сплеткарио је, да постапе посвећени епископ и патрнјарашки викар, но кад је Анђелић провидео Радићево незналаштво и његов швиндлерај, он га отпусти из крила архпдпјецезе, а Радић дође к намп у Вршац и овде је са својим сплеткама хтео свога деду и добротвора, епископа Кенђелца, да прогласп лудим, како би га по томе наименовали за епископског викара, но ни то му не пође за руком. После смрти свога деде, тежпо је за епископском столпцом Вршачком, но нп то му не упали. Богословски професор којп није нпкад никоме предавао, богословскп ректор, који се о заводу своме није никада бринуо, манастпрскп настојатељ, којије богате манастире Крушедол п Месић оптеретио дуговпма, писац, коме дела други пишу, научењак, који докторске титуле добија рег рго сига, који објављује издавање великих научнпх дела, претплату нокупи, а дела нпкад не изда — вечити еппскопски капдидат, кога никад ни један митроиолит није кандидовао на унражњено место епископско и кога епископп никад нису држали за достојна да га бврају, који се заман нудио и босанској влади на сва иа н светска месга, монах, којн је у главноварошким ноћнпм орфеумима свагдањп гост, где се веселн у

друштву сумњивих женскпња, који се једној несрећној развенчаној жени натурпо за исповедиоца, за тпм посредује прн нродајп њеног покућанства, залаже у своју корпст њене бутоне, обриче јој да ће је узетп, шта више тако је валуђује, да ју је породица тек с тешком муком могла спастп да у истинп не сиђе с ума — тако се понашао, то је почпнио и нарадпо др. Емплијан Радић. Је ли тај човек највише квалификованп прелат српске цркве — веран и домољубив син краља и отаџбине? Др. Емилијан Радић запста ннје то, — он је интернационалан хохштеплер, којп од 22 године амо хоће сваком да сипа песка у очи, — но ево дође време да п с њпме обрачунамо. Надам се да ћу скоро имати част, да пред будпмпештанском поротом дру Емилијану Радпћу до" кажем сваку моју тврдњу и опуномоћавам сл. уредништво, да у своје доба саопшти моје пме суду. Стојим на бпљези за сваку своју реч, јер ме при писању ових радова није водила ни лпчна освета, нп други који интерес, него само истина, интерес српске цркве и љубљене ми отаџбине. Др. Емилпјан Радпћ, којп познаје путе, који воде У Руеију — зна ће можда и пут, који водп будимпештанском краљ. поротном суду!" Поводом овога чланка пздао је г. Радпћ изјаву, на коју „РезИ ^ар1о" овако одговара: „Прелат др. Емилијан Радић нослао је данас овај брзојав „0. Е"--у: Молим да саопштите ову пзјаву. У овом тренунутку читам нападај Будапешти Наплова од недеље. И дотле, док документима не опровргнем подробно сваку његову вест, нроглашујем ппсца чланка, који је другоме служпо као оруђе, за срамног клеветнпка. Др. Емплпјан Радић прелат. Ова нас је изјава, признајемо мало изненадила. Не због своје садржине — јер је од прнлике сасвим свеједно, шта ће рећи г. прелат Радић — него зато, јер се чудимо томе, што је у опште још у стању да може давати изјаве. Напме, писмо, што га је писао г. ирелат Побје.донашАевц, од кога ппсма ми један део донесмо у нашем недељном чланку, нуно је издаје отаџбине и увреде Величанства, Ми смо очекивали, да ће ирва носледица овог нашег саонштења бити, да државни тужилац отночне акцију против Емилијана Радића и да га сместа даде нритворити. Преварисмо се, Емилијан Радић, како се чини, још ни данас није у истражиом затвору. На против слободан је и даје пзјаве и то грубијанске.