Српски сион

Б р . 20

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 321.

На његова грубпЈанства не рефлектујемо. .Тедан цео бордероа Емнлијана Радића репродуковали смо верно, цело је иак фотографнсано у нас. И овим изјављујемо, да то интересантно пнсмено стављамо на оп штп увид. Од сутра (среде) стоји у нашој редакцпји сваком на расположењу, ко се са за-њ интересује. Што се нак тиче орпђинала нашег недељног чланка, то сада можемо рећи, да нам је тај чланак послао један опшге уважени члан угарског парламента, којп је у стању да сваку своју тврдњу докаже пред поротним судом и који то и хоће п жели. Но прелат Емилијан Радић грубо зипара и лаже, у место да покуша опрати се пред иоротним судом од тужбе, која га сатире, — кад је већ тако срећан, да може да се бранн из слободе. Новији Бордеро. Под овпм насловом доноси Бп. Нанло од свога београдскога дописнпка овај извештај: „Г. др. Емплпјан Радпћ није баш доследан у својој полптици. Но што му ту с етичке стране недостаје, то у њега надокнађује чудновата сиособност за нрплагођивање, која му се састоји у томе, да његовпм уобнчајеним оружјем, лажи и клетвом, војује час овде, час онде, према томе, како где мислн да ће моћи што за себе шићарити. У прилогу шаљем, у канцеларији београдске митроиолије истављени оверовљен иреиис другог једног бордероа РадиЛевог. (Овај бордеро може свако ко хоће разгледати у уредништву Бп. Наплова. — Ур.) Радић је 27. фебруара 1896 ппсао молбеницу српском митрополиту Михајлу, у којој према својим способностима молп за катедру на Великој Школи, за место началнпка у минпстарству или какво више црквепо достојанство. Скромпу своју молбу — но гласу оверовљеног преписа његове молбенице, који лежи пред нами — поткрепљује овако: 1. Он је спасао карловачку српску митрополију нравославној цркви у Угарској. Док су ови напори његовп победом уродили, водио је џиновску борбу протпв троглавог змаја, мађарске владе, мирског елемента у народу српском н црквене хијерархије, која је под патријархом Ап/јелипем потиуно корумиована. 2. У Угарској га гоне, иду му о главп за то, што није хтео канонима да оправда посвећење у Угарској рођена МраовиЛа за митрополита. Он је наиме у оно доба вндео у томе повреду светпх црквених правила п гледао је у митрополиту Михајлу за време његова свргнућа, мученика. Но највише га

мрзе за то, што је под митрополитом Мраовцћем одлучно одбно поиуђену му епископску столицу шабачку. 3. Његовој способностп нема равне, сјајнп је доказ томе, нгто су му у Босшг, Бугарској п Русији нудили најиише ноложаје, но он их није хгео примити. У Босни и Бугарској морао би радити нротив Србије. Као добар Србин то нпје могао чннити, у Русију иак није никад желео ићи. 4. Највећа му је жеља, да нод митрополитом Михајлом може делати у Србији у корист православне иркве. 5. Написао је тринајест научних дела од велике вредности. Говори српски, немачки, руски, лагински, мађареки и француски. Ако бп га митрополит одликовао великошколском катедром, министареким началнпштвом плп каквим вишим црквеним достојанством, он бп му био најпокорнији, најзахвалнији и најпожртвованији син. 6. Напослетку молп митрополита, да му оирости што сада станује у Ђудим Пешти. Он у престолници Мађара не чпни ништа друго, само се занпма научним истраживањнма по књпжицажа. (Ова српека молбеница потппсапа је овако: „ЕтШап уоп ЕаДЈсз". ВиДарев!;, Тађак-§-а.88е по-61. Ра1а1б Јапкоу1С8. Мптрополнт Мпхајло одговорио је већ 28. фе бруара на молбеннцу. По неком М. Трокићу, митронолптском писару дао му је на знање, да му велпкошколску катедру не може набавитн, да српска мпннстарска начелничка места нема више, у осталом му саветује, да оде у Босну јер н тамо Срби живе. Митрополит Михаило знао је врло добро, какав је човек Радпћ. Знао је, да је недавно и њега самог клеветао. У почетку осамдесетих годпна је наиме краљ Милан уклонио митрополпта Мптрополпга са архиепаскопске столпце српске и подигао на то достојанство Теодоепја Мраовпћа, родом из Баје, кога је посветио патријарх Анђелић у Карловцима. Тада је једна српска депугација дошла да поздрави Мраовића. Пред деиутацијом изјавио је Радић, који тада беше придворни свештеник натријарха Анђелића, да Србија има једино да благодари само њему, што су се краљ и влада могли да оиросте русофилског митроиолита Михаила , јер да је само он као доктор руске богословије умео да образложн и оправда могућност оваке необпчне промене у црквн пред мађареком владом и српском црквом у Угарској. Радић је то све дотле доказпвао, док није добио орден св. Саве Ш степена, касније пак после