Српски сион

С тр . 314.

„СРПСКИ

СИОН."

вр. 20

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. 3.) 0 св. тајни миропомазања. И ако је крштење важно, и врло важно; ако без крштења спасења нема: ипак само крштење није довољно, да би се човек спасти могао. С тога су човеку нужна и друга благодатна средства, да би у хришћанском животу напредовати, да би до царства Божјег доћи, да би у вечни живот ућп могао. Тако је човеку одмах после св. крштења нужна и св. тајна миропомазања. „Крштењем се ми рађамо у живот духовни и као чисти, од свакога греха, оправдани и освећени ступамо у благодатно царство Христово. Но као што у природном животу човек, тек што се роди на свет, треба већ ваздуха, светлости и друге спољашње помоћи и силе, да одржава своје биће, да се мало по мало утврђује и узрасте, тако исто и у духовном животу, одмах како се човек роди одозго, њему су иреко потребне благодатне силе Духа светога, које би му служиле и духовним ваздухом и светлошћу, и с полоћу којим би он могао не само одржавати свој нови живот, него да се и мало цо мало утврђује у њему и узрасте." (Шевић Макаријева ..Догматика", II. стр. 225.) Датато крштење доиста није довољно човеку Хришћанину јасно сведочи св писмо; тако у „Делима Апостолскима" читамо: „А кад чуше апостоли, који бијаху у Јерусалиму, да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована. Који сишавши помолише се Богу за њих, да приме Духа светога. Јер још ни на једнога не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Иеуса." Тада аиосголи метнуше руке на њих, и они нримише Духа светога." (8., 14—17.) А св. аностол Павле, дошавши у Ефес и нашавши онде неке ученике, пита их: „јесте ли примили Духа светога. кад сте веровали? А они му рекоше: нисмо ни чули, да има Дух свети. А он им рече: на што се дакле крстите? А они му рекоше: на крштење Јованово. А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу, да верују онога који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса. А кад чуше крстише се у име Госиода Исуса. И кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух светп на њих. (Исто, 19., 1.—6.)

Дакле: оба ова места св. писма јасно казују и сведоче, да није доста човеку само да „прими Духа светога", а тај се човеку давао „метањем руку и аиостолских на главу онога, који се већ „крстпо у име Господа Исуса". „Но назарени одбацују ту св. та.јну са св 1м, и то једино на основу њихове заблуде, да су они сви помазаници и светитељи — а таковн тек не требају никанва даљег освећивања, нити какве даље помоћи с више." Тако брат В. Д-ћ у своме „Назаренству" (стр. 136.), односно тако они назарени. са којима је брат тај нослао и разговора имао. А шта веле тарашки назарени? — На иитање: имају ли тајну миропомазања? одговорише они: „имамо"; а упигани: како гу та.јну свршавају ? одговорише: „онако, како пише у св. писму", т. ј. полагањем руку. Ово исто потврђу.је и г. Ј. Малушевић, односно они назарени, са којима је онет исти г. посла имао и разговор водио. Ј. Малушев наводи : „Остале тајне — миропомазање . .. — не нризнају назарени као тајне. него као просте обреде, без којих човек може наследити живот вечни, јер веле, да није речено и забележено у св. писму: ако их не признајеш и не извршиш, као што је за крштење и за причешће речено, нећеш наследити живот вечни. Но ми их, назарени кажу, ипак вршимо, што су забележене у св. иисму и што су их апостоли вршили, јер у св. иисму стоји, како су ово или оно апосголи вршили." („0 наза,ренству" „Глас Истине" 1888. стр. 181.) Јесу ли назарени „номазаници и светитељи", те да ли им може бити непотребно свако „даље освећивање", и да ли они смеду одбиги од себе сваку „даљу помоћ с више", о томе је већ била реч напред, с тога о томе овде није нужде говорити. Но ћемо се обазрети на тврдњу назаренску, да су — осим крштења и иричешћа све остале тајне новога завета, које прав. црква чува и држи —- тек само „нрости обреди, без којих човек може наследити живот вечни". Дакле: осталих пет тајања новога завета јесу таково нешто, са чиме човек може бити, или не бити; које човек може вршити или не вршити: ако их човек врши — добро је, ништа не шкоди; а ако пх човек не врши и опет је добро, јер оне ни онако ништа не помажу! Тих нет тајана су апостоли вршили,