Српски сион

В р . 20

„СРПСКИ СИОВ."

С тр . 317.

само себе хвали и ми се не сматрамо за позване, да га коментаришемо. План за цркву бесплатно ће се сачинити у техничком бироу Тапавице и Пилића у Будимпешти, и затим ће се одмах градња заночети. Од министарства унутрашњих послова приспелаје „Одбору за купљење прилога" дозвола, да може издати проглас на народ, те ће се тако јавно купљење прилога одмах моћи започети. Сада је учињен крај којекаквим сплеткама, којима су бунили овдашњи народ, говорећи му, да се црква за седам година не сме зидати, и томе сличне неподопштине. * Грађани Митровачки, Коста и Јеца Ристивојевић, послали су нреко пароха тамошњег иреч. г. Драгомира Радошевића слику „Свети Сава благосиља Сричад" у вредности 30 фор., која ће се у своје време у школску дворану сместити. Госпођа Милева Андрић из Херцег-Суљоша послала је на поклон врло лено и милозвучно ручно звоно. Овом приликом слободни смо од своје стране умолити родољубиве и побожне чланове народа нашега, којима је Бог дао иметка, да се сете овдашњега храма, те да му шиљу на поклон црквених утвари, као: одежда, стихара, барјака, застирача и т. д. У вторних 18. маја о. г. одржаће се овде исповед свештенства сомборског протопрезвитерата. Том приликом служиће се свечана литургија на духовно сазидање овдашњега побожнога православнога народа. Ст. С. Илкић.

Бордеро Емилијана Радића. Један од најугледнијих мађарских листова, „РебИ Кар1о", донео је под горњим насловом чла нак, из којега, по српском преаоду у „Народности", доносимо овај извадак. „Ко је управо тај Др. Емилпјан Радић? „Он се сам у некојнм престоничким листовима издаје за највећма квалификованог прелата српеке цркве, трубећп на све стране, да је најсјајнија места, која су му са више страна нонуђена, одбио само зато, јер му његов мађарски патријотизам забрањује, да прнми звање ван отачаствених гра ница. Вудапешти Нандо беше први, који је дра Емплијана Радића демасковао, рекав, да он нпје нпшта друго него калуђерска пропалица, која је, лишена свака иоложаја у сриској цркви, своју цркву, отаџбину и њезину владу у молбеници, упућеној па руски св. Синод, у којој је молпо за катедру у Русији, тако клеветао, да су те клетве равне отвореном пздајству отаџбине. На ово демантовање изјавпо је отворено др. Емплијан Радић, Да он никад за живота није поднео никакву молбенпцу руском Синоду п ако се ко усудио да такову продуцира, то би могла бити само вешта пмитација његова рукописа, ко.ју је могао направпти један због крађе оптужени пољскп Чивутин. те је тиме насадио п једног српског владику. Па кад се др. Емилијан Радпћ толико хваста са својим мађарским патријотпзмом, то смо принуђенн да му тај патријотизам у правом облпку прикажемо и то са рођеннм речима Емилнјана Радића, репродукујућп орпгпнал молбепнце, коју је он својеручно писао и св. руском Синоду поднео, п коју је чуднпм начином у своје доба, садањи Радићев нротектор, еп. Змејановпћ, набавпо, у четири примерка не само нреннсати и нотаријалио оверовати, него и фотографнсати дао, те је један примерак Радпћеве молбенице званично поднео ерпском патријарху Теоргију БранковиЛу , други барону Банфију уг. министрунредседнику, а трећи дру ВлашиКу уг. мпнпстру богоштовља п јавне насгаве. Да др. Емилвјан Радпћ не бп каснпје рекао, да. је „Бп. Наило" саопштпо филзификат, слободан сам ставптп на расположење штов. уредништву један факсимиле Радпћеве молбенпце, — надајући се, да ће ми др. Емилијан Радпћ дати прплике, да пред будимпештанскпм поротним судом докажем, да је ту молбеницу главрм он својеручно саставио. Овде доноси „Бп. Нашго" речени факспмиле на немачком језпку, из кога са иотпуном пзвесношћу иропзлазп, да је речену молбеницу Радић својеручно сасгавпо. Пошто још писац напомиње, да ова молбеница износи 17 листн, да је писана на немачком језику, јер да Радић, ма да је руски доктор теологије, не зна руски језпк, да на првпх 7 листи говори Радић само о себи и својим претцима, о којима вели, да су руског норекла, да су у мохачкој битци године 1533 (!) нграли знаиениту улогу у српској, мађарској и аустријској новесници — која нузгред буди речено о тоие ништа не зиа — и да су за заслуге евпј е добили баронство — што нузгред будп речено, такођер није истнна — наставља нпсац: