Српски сион

Б р . 21.

међусобних непријатеља, када бп врнгпли заповед Христову о грађењу мира. Ос что довро или что к()<1сно, — клпче Нсалмопевац, — но елн /иити вратЈи кк8п [ к? . . 1аки) та,ии запо« к'кда Господк влагослошш и жикот,, ко к"кки. (Пс. С XXXII. ], 3.) Ево каковим високим дртама слика св Григорије Нијски значај мира и сугласности међу људима. „Између свега, чим људу могу да се наслаЈдју у живогу, пише он, — има ли што слађе од мирног живота? Све, ма што ти назвао пријатним у животу, пријатно бива само тада, ако је скоичано са миром. Нека је све ту, што се цени у животу: богатство, здравље, жена, деца, дом, сродници, слуге, другови ; нека су ту нрекрасни перивоји, места за весело пировање и сва измишљена уживања; нека је све ово, но ако нема мира, — какова је корист од тога? Мир је дакле не само сам по себи иријатан за оне, који се наслађују миром, него он заслађује сва блага живота. чак ако се догоди с нама, као што обично бива с људима, ма, какова несрећа за време мира, и она бива мањом, јер у том случају зло се ублажује добрим. . . Ти сам по себи расуди, какав је живот оних, који непријатељују међу собом ? Они се сретају смркнуто и један другога се еасвим гнуша; уста им ћуте. погледи одвраћени и слух једнога затворен за реч другога. Ове, што је пријатно за једнога изме|у њих, завидно је за другога, и нротивно, што је завидно и непријатељско једноме, то се донада другоме. Зато Господ хоће, да би ти у таком изобиљу умножио у себп благодат мира, да би се не само сам могао њим наслађивати, него да би твој живот служио као лек против болести других.. . Ко одвраћа од овог срамног иорока, тај указује највеће доброчинство и с правом се може назвати блаженим и достојним поштовања, . . . тај твори дело силе Божје, уништујући у природи људској зло и у месго тога уводећи опћење добра. .. Даваоц и Господ добра свуда истребљује и потпуно уништује све. што је протуприродно и туђе добру. А сличну делатност Он заповеда и теби; и ти си дужан угасити мржњу, прекратити рат, истребити завист, уништити свађе, изагнати лицемерство, угасити у срцу тињајуће злопамћење, и у место тога уводнти све, што се после удаљења ових зала појављује као нротивно . . . љубав, радост мир, доброту, великодушност,

скуп свпју блага. . . И тако зар није блажен онај, који раздаје божанствене дарове, којп подражава Богу у својим даровпма, чнја су доброчинства слична великим даровима Божјим.* Читајући животоиисе светитеља, често наилазимо на примере врлине графења мира. Свагда су онп и са свима чували мир и готови били много жртвовати, само да се мир не наруши. Ако су видели међусобне непријатеље, они су се старали измирити их, раздор међу њима стишати. Ево примера из живота св. Григорија Богослова Св. Григорије волео је живот усамљени; такав живот проводио је он као енископ у Сасиму. Но није му се дало тамо дуго остати, — његов побожни живот и његова ученост обратили су на њега свеопшту нажњу и он је био позван на архиепископски престо у Цариграду. Оирезно се одрицао светитељ овога високога чина: но 150 епископа сакупљених у Цариграду на други васеленски сабор под председањем Мелетија, архиепискоиа антиохијског, уручили су му жезао архинастирски. Неколико дана иосле тога умре Мелетије и председништво саборско било је предано св. Григорију. Многим, особито чаетољубивим еписконима, није се то допадало, и међу сакунљеним иастирима заночета- су била незадовољства и свађе. Епискони егииатски и македонски почели су негодовати св. Григорију, што је он узведен на архиепископски престо не најстаријим архиепископом александријским, него антиохијеким, те су доказивали, да он не но праву светитељује. Огпочеле су се јавне распре и унутрашњи немири. Жалећи због нарушења мира и видећи у себи узрок раздору, св. Григорије стао је усред сабора пред лице свију епискона и одрекао се свога високога чина, да би успоставио ноново мир и једнодушност на сабору. Постиђени су и збуњени били епископи, јасно су видели своју неправичност. Многи, видећи душевну племенитост светитељеву, нису се могли уздржати од суза и молили су га, да их не оставља. Но св. Григорије бојао се нових распри и непријатељства, те се одлучно одрекао архиепискои скога престола, са сузама молио од еиискона молитве, и отишао из сабора. Одрекавши се пред царем од дужности, смирени светитељ поноро се удалио у усамљеност, у град Назијанзу. (Мин. 25. јан.) Навешћемо још један * Хр. Чт. 1842. Мај. — Сдово о бдаженству.