Српски сион

Стр. 350

СРДОКИ СИОН."

Бр. 22.

Год. 1774. рукоположи га митрополит Викентије Јовановић Видак за презвитера и за тим 8. ј}на и. г. на празник духовски произведе га за протосинђела. Год. 1774. октобра 19. у дан недељни ирими монашки чин у манастиру Гаковцу, те пострижен буде руком енископа темишварског Мојсија Нутника а у присуству епискоиа вршачког Викентија Поповића и горњокарловачкога Петра Петровића. Исте пак године 1. новембра нроизведе га митроиолит у карловачкој саборној дркви за архимандрита манастира Гаковца. У еуботу дана 31. јула 1781. буде посвећен митрополитом Мојсијем Путником у Карловцима за епискона пакрачког и славонскога и целога ђенералитета вараждинског. Год. 1784. премешта се са пакрачке еиархије на бачку у Нови Сад. Год. 1786. премештен буде са епархије бачке на епархију вршачку и то рескрицтом цара Јосифа П. од 15. и 20. јуна 1786., преко комесара барона Орци-а, те свечано иншталован у Вршцу 20. октобра 1786. У реду епископа вршачких заузимаше врло угледно место. Он беше пријатељ науке, веран син свога. народа. Он се и саветом и речима и делима старао око наиретка своје епархије. На народно црквеном сабору у Темишвару 1790. године, који је имао да иснита жеље и тежње српскога народа, он је на челу мањине агитовао, да се усиостави од Угарске независно војводство. Год. 1790 — 91. интервенисао је у Бечу, да се Вршац прогласи слободном краљевском вароши. Но трајан споменик подигао је себи тиме, што је основао прву средњу школу у Вршцу, те уз ирипомоћ и надзор његов Вршац доби „граматикалну школу" (нижу гимназпју). Уз ову школу подигне он још пре 1799. интернат за добре ученике, који не имадоше довољно средстава за школовање, на ову сврху нрилагаху и многи приватии људи. (Милекер Љ1<3. стр. 33 — 35). Год. 1791. доби наслов краљевског конзилијара; а 1792. заједно са осталим епископима иравославним постане чланом и магнатом сабора мађарског. Год. 1793. обновио је од Турака порушени манастир Месић у епархији вршачкој. Умро је у Вршцу дана 19. (31.) децембра 1805. н сахрањен у цркви светониколајевској

у гробници под амвоном, иред дверима, дана 29. децембра 1805. (10. јануара 1806.) Пешар ЈовановиИ Видак. 23. нов. 1806. — 9. дек. 1818. Годио се 1. јула 1768. у Сремским Карловцима. Свршио је гимназију у Пожуну, те наставио науке у Немачкој на универзитету у Јени, где је за гри године дана и „богословске науке охотно изучавао". После свршених наука узме га митронолит Стефан Стратимирорић к себи у двор. По налогу мптроиолита Стратимировића као јереј ступи у монашки чин и пострижен буде руком епископа бачкога Јована Јовановића у манастиру Хопову 21. септембра 1793., при игуману хоповском Самуилу Нешковићу, намеснику Атанасији Васиљевићу и јеромонасима Генадију Гадонићу и Иринеју Александровићу. Кад је митрополит Стратимировић отворио карловачку богословију 1794. године, био је Петар Јовановић Видак, као протосинђел, нрви учитељ нановоотвореној богословији карловачкој. Год. 1797. јуна 21. произведен је за архимандрита хоновског: а кад је Стефан Авакумовић постао енископом (21. марта 1798.) нремештен буде као архимандрит у манастир Гргетег. Год. 1801. месеца јула буде синодално изабран за еиископа горњокарновачког, те је одмах и носвећен 30. јула 1701., а иншталован у Плашком 29. септембра и. г. Год. 1806. новембра 8. премештен буде за епископа вршачке енархије, ге 23. новембра и. г. свечано у Вршцу иншталован. Год. 1808. именован правим тајним саветником. После шестодневног боловања умре 9. децембра 1818. год. у Вршцу и сахрањен у гробницу светониколајевској цркви вршачкој. Максим МаиујловиЛ. 21. јануара 1829 —1833. Годио се у Араду. Крштено му име беше Михаил. Год. 1819. септембра 18. ступи у монашки чин у манастиру Крушедолу и пострижен буде руком архимандрита крушедолскога Димитрија Крестића. Добио је у монаштву име Максим. Пре стуиања у монашки чин беше иротопрезвитер великоварадски. Говорио је језике латински, немачки, мађарски н румунски. Као архимандрит хоновски иосвећен је за епископа вршачкога 21. јануара 1829. Све-