Српски сион

Счр 368.

Б р . 23.

њих, народ српски тражи и нађе склоништа и огњишта своме верском одушевљењу, нросветном и народном напретку. Ово еиархијски манастири цоникли су на земљииггу и средини срнског народа у ових крајевих, ко.ји пре великв сеобе лародне, већ овде својим верским и народним животом битисаше. Народно предање и песма народна прича и прииисује подизање и грађење мало не свих сриских манастира, како у старој отаџбини својој, тако и у новој, српским владаошша. То исго предање казује, да су и овоепархијски манастири, задужбине српских владалаца. Колико је у овоме праве истине и вере, то је течшо определити, кад нам из оног доба, није при ноједпним манасгирима остало никаквог важни.јег иисанбг споменика, повластпце, основног или дародавног нисма, на основу којаг би могли ираву истину констатовати. Често се по неко предање, поред свег изгледа своје вредности, коси са испостављеном исгорнјском истином, а често се но негде с врло мало разлике слаже и подудара са историјом. Ако строгои историчару питање постанка и основаоца манастира не може бити равнодушно и све једно, ми држимо, иоред свег реснекта што смо га дужни одавати критичким исгоријским студијама, које на свом месту и свом нољу имају и имаће увек своје еминентне вредности и важности, — да народу нашем није шкодило а неће му ни у будуће шкодити, ако му се подржп догадања вера његова, о светим задужбинама овим и њкховим основаоцима. Било једно или друго, било да су манастири наши задужбине српских владаоца, или да су их наши калуђери по бегству од Турака 1526. године и доцније заједно с пожртвовањем народа српског подигли и зидали, они су од заманде, па све до данашњег дана, светли споменици наше нрошлости, велике вере и пожртвовања; па иоиггујући те светиње, нека нам је мила и слатка вера њихова постанка. Нримедба. Ови иодатци о нанастирима у вршачкој еиархији, састављени су чисто но неким нашим домаћим изворима и нашем народном предању. Но автентичног материјала о манастчрима имаде и у светским историчким извсрима, који нису овде разређени Тако се внаде за светопретечин манастир Месић, да су га по свој прилици основалн онн православни калуђерп, које је још под Стеваном I. краљем Угарске нрогонила римска пропаганда из горње Угарске, одузев им тамошњи њихов светопретечин манастир, на што ти калуђери дођоше овамо у дољну Угар-

Меси$*) Манастир Месић води име своје по имену потока Месића, кији извире у планини и шуми манастирској иод црним врхом, и иротиче норед манастира као и поред варонш Вршца. По нредању једних, манастир је овај, као и сви други манасгири задужбина српских царева и деспота, који су овом манастиру нарочитим повласгицама даровали земље, шуме, винограде и др. али се те новластице иогубише са честог и тешког страдања од стране Турака, који су пустошили крајеве банатске док су у Банату господовали, а нарочито не штедише манастире. По нредању пак других, манастирске браће и осталих становника банатских, свештеника и световњака, прича се. да. је неки монах именом Арсенпје Богдановић, родом из Србије, дошавши из св. Горе Атонске из манастира Хилендара, по дозволи српских царева, подигао и основао Месић, а њега пак рукоиоложио је за свештепика св. Сава, и поставио га манасгиру Месићу за игумана око 1225. године. Када су Турци завладали Банатом, спалише и разорише манастир Месић; старију браћу манастирску погубише, млађу одведоше у роиство, а писмена, протоколе и иривилегије ненгго однесоше, а нешто спалише. Кад су 'Гурци 1716. г. морали напуштати Банат, насрнуше опет на манастир ова,ј, спалише га; неке калуђере погубише, а неке собом одведоше. На скоро после овог догађаја дође јеромонах и пострижннк манастира Крушедола, Мојсеј Сгефановић, са још три брата и више монаха из других манастира, те помоћу милодара правосл. хришћана, обновише Месић, зданија цокрише и тако рећи из основа га подигоше. Поменути јеромонах Мојсеј, 1743. г. ишао је у Русију да купи и проси милостињу, те је по повратку своме из Русије ску и основаше ту блпзу Вршда нов светопретечпн манастир т 1. Месић. (Види К. Гезе^ег, Оебсћ1сћ4е ХЈпјЈагпи, Х.е1р21д 1815. I. 678.) А таквих автентичних података има и о другим манастирима. — Ми ово вадимо из већ епоменугог опширног меморандума епископа Емилијана Кенгелца од 1883. с том примедбом, да при будућем издању овог шематизма, на сваки начин ти автентични податци ваља да буду употребљени, јер онда ћемо тек да имамо сигуран иреглед о прошлости наших манастира. Епархијско бележништво. *) Податке из најстаријег доба преведосмо из књиге : Кратка цовест о општежитељ. »анаетиру Ме^ићу у тамишв. Банату од посташса му 1225—1797 г. Напечатана трошком благор. .г. Димитрија од Аси-Марковића станов. вршачког и сл. комитата темишварског асесора. у Будиму 1798. 19. страна, мале осмине, на цркв. слов. језику.