Српски сион

Кк 23 „СРПСКИ СИОН." (Ј тр . 367.

Патрикија Попескула пак извештава цисмом својим од 19. јануара 1849. бр. 253., да је епископ вршачки Стефан ради политичких испленија интернират у ман. Фенек, где има остати док се не извиди његов нреступ, те га позива, да се ода у Вршац и да прими епархијску управу. Енископ Стефан иосле кратког болова.ња од тифуса умре 21. јуна 1849. у селу Бежанији; те земнп му остаци иресени буду 22. јуна и. г. у манастпр Фенек и сутра дан еппскопом пакрачким Стефаном Крагујевићем опојани и сахрањени у гробннци црквеној. Владика Стефан беше добричина и племенити човек, да су га п Пакрачани и Вршчанн волели а нарочито Јован Поповић Стерија, који га у свом „Даворју' лепо оплакао у песми иод натнисом: „Втадика Стефан Поповић (6. јануара 1849-)" и „Надгробије Стефану Поповићу, владици вршачком".

Српеко православни манастири епархије вршачке. Наинсао: Лука Поповић, парох панчепачки. Писати о постанку и историји српско православних манастира епархије ове, значило би, вратити се скоро петстолетној прошлости народа сриског у крајевих ових, и ио њој трагати, разбирати и исиитивати постанак, основаоце и развитак м?настира. Посао овај, био би веома благодаран, али и по све мучан; ми се не би бојали муке и труда, кад би нам извори, са којих би си могли иоцрпсти ираве светлости у цитању овом, на расположењу били. Али су ти извори. жали Боже, посве оскудни. Ако их је и било — а морало их је бити —- они су понестали, чему се није чудити, кад проучимо историју оног земљишта, на ком су манастири ови постали и поникли. Чести, велики и крвави ратови на земљишту равнога Баната, који је од 166 година стењао под силом и влашћу турском, немилпце пустошен и разораван, нису поштедили ни ове свете задужбине, које у оваком добу нису могле наиредовати, а још мање сачувати изворе и сиоменике, који би нам данас могли причати и казивати историју њихову, и дати нам светлости у расправљању питања овог. Ослонити се с једне стране на само предање, које је прелазило с уста на уста; о-

слонити се на оно мало бележака и записа из старине о цојединим манастирима, које бележише и забележише браћа манастирска, по сећању и памтењу, није и не може у овој ствари бити довољно. С друге стране, написати истори.ју манастира и задовељпти захтеве критичке историје, није на жалост могуће, јер не само у даљој ирошлости, већ и у новијем времену, нисмо ми Срби сви и свуда били ирожети свешћу и дужности, да према светињама свог историјског живота, историјских споаеника и културнпх установа, водимо и бележимо, све важније моменге у животу народа нашег, нарочито наших манастира, некадањих огњишта верског и просветног нам живота. Шта више, на нашу црну жалост и не малу срамоту, онде, где су и постојали споменици, записи, књиге, утвари и разне старине, које са незнања и неразумевања, са нехата и немара, са оскудице пијетета, све је то или- погубљено, уништено, забачено или разнето, те бтишло или у непозвате руке појединца, или труне где год по епархијским архивама, до којих још није доспела вепгга рука да их нреврне, иролисча, нроучи и обелодани. Саме нак манастирске архиве нису нам у стању у нитању овом дати светлости и бити у иомоћи, јер су веома оскудне, те сем обичних ствари, заццса и бележака администрагивне и привредне природе. не пружају никог историјског градива. Са оваке оскудице извора, није дакле могуће очекивати какву критичку историју наших епархијских манастира. Може бити, и цај Боже, да ће се временом наћи вештије иеро и окретнија рука, која ће заронити у архиву наше епархије и потражити у њој све оно, што се односи на историју овоепархијских манастира, те дати бољег и свзстранијег градива за оваку работу. Ми се овом приликом морамо задовољити, већ нрема обиму ове књиге, за сад кратким историјским цртама и описом поједпннх манастира, на основу нодатака, који су нам у овај мах при руци били. Нема и не може бити сумње, да су овоепархијски манастири као и остали, споменици велике вере и големе љубави према св. православљу; сведоци великог иожртвовања народног, задужбине срнске властеле, који су потпомагали подизање манастира, да у њима и око