Српски сион

О тр . 360.

.ОРПСКИ СИОН 6 .

Вр 23.

до продукт посгепеног и пеограииченог развића нриродиих облика живота. Ко год хоће, лако може извести одатле закључак, да, дакле , нема Бога, и нема бесмртне душе. Даље из учења Дарвинова следи, да се сви облици живога оића образују из вечног и неирестаног кретања материје, које изводи из једног облика други, с новим развићем и с новим оруђем за набављање потреба. Ко год хоће, лако одавде може извести такав закључак, да се у самој материји налази творачка моћ —атоје баш оно вечито кретање;дасе у њему налази сва будућност природе и човештва — да је способна к неограничепом прогресу и савршенству, и да с тога, није иужпо тражити коначну творачку моћ, још и ван саме матероје, исто као и промисао Ствотитељев о васељени и човеку. Сасвим је појмљиво, да се такав извод слаже са укусом мисли, који одбацује Вога и верује у човештво. Само је не појмљино, како може здрав разум да верује у вечпост материје, одбацујући њеи основпи и првобитни узрок, те да верује у то, да је I кретање само по себи, — кретање ма чега, јединим током — иа ма и током вечног времена — кадро било да нроизведе све, што год си њ>едетавља миио уображење. То је унраво чудпо. Јадно ли ће доба бити, — ако га икад буде, — кад се удоми пови култ човештва, што га данас проноведају. Личпост човекова не ће у њему миого значити; а пестаће тада и оних моралиих преграда насиљу и самовласти, које још за сада постоје. У име доктрине, да ее постигпу уображене сврхе — усавршење иорода, приносиће се на жртву најсвећенији иптереси личне слободе, без икаквог зазора од савести; о савести, у осталом, неће бити ни говора нри ногледу који одриче и саму идеју савести. Наши реФорматори, нремда су и сами васнитани у кругу оних нрестава, но.јмова и осећања, која одричу, [нису кадри да си представе ону страшну празнину, која ће моралним светом завладати, када из њега ти појмови изгнани буду. Ма каково да је убеђење данашњег законодавца, управител>а, ма које врсте данашње власти, — ииак се над њим диже, и ако не увек свес-

по, престава о човечјој личности, о таковој личноста, која се не може тако на мах угу • шити, као што се инсекти даве. Та престава има свој корен у вечном појму, да је у сваком човеку жива душа, једина и бесмртна, дакле, која има безусловно биИе, које не може уништити никакова човечија моћ. Отуц и нема међу нама таквог злочинца и иасилника, који се не би, у сред својих насиља, са неким страхопоштовањем обазирао на живу душу, коју он силом дави. Одузмите тај појам: — у шта ће се преебрнуги наше законодавство, управа наша и наш друштвени живот? Поборници личне човечје слободе страшно се варају, кад у име те слободе нримају и штите нови култ човештва. На срећу, можемо се надати. да те иове хоризонте, за које нам вели хуманитарно учење, да ће се у будућности појавити, никад неће цело човештво угледати, већ само неки људи, па и ти само на неко време. ТТТ га би нам могли открити ти хоризопти нове вере и новог живота, I — о томе можемо судити тек по неким изводима и политичким применама, на које нам с времена на време обраћају пажњу. Ево један пример такове примене Дарвинизма у СФери практичког законодавства. Има једаи особи гг и чланак Дарвинов „0 корисиим но човештво ограничавањима брачне везе." У самом ночетку члапка разјашњава Дарвип како је једна од основиих идеја Хришћанства — идеја о личној одговорности сваког човека за своју душу и о пезависности човека од других људи у духовпој му ('Фери. Усљед тога држи се, да је човек у нраву раснолагати, на своју одговорност, и својим телом. Та идеја и то нраво, по Дарвинову мишљењу треба да ус/гупи акту новога закона, који је он открио — његовој тако зваиој еволуционој доктрини. Човек има нраво да слободно располаже својим телом, те п да си дозволи задовољавање телесних нотреба само у толико, у колико се ово или оно слаже с нормалним развићем здравог иорода. И тако према томе, како паука Дарвинизма буде из својих проматрања Факата материјалног живота, изводила иове изводе и онће црте закона еволу-