Српски сион

Б р . 23

„СРИСКИ

СИОН."

О тр . 361.

ције, закснодавство ће моћи, а и дужно ће бити да ограничи личну човекову елободу, на и у задовољавању његових органских потреба — — Ослањајући се на статистичка дата, сабрана у два, три учена дела о физиолошком утицају наследства на човечји организам, Дарвин тврди, да у Енглеској на сваки 500 људи долази ио једна луда, да то лудило у већини елучајева долази од наследне наклоности к њему, која се предаје браком и рађањем; те да се број појединих случајева лудила с временом множи у геометријекој нрогрееији. И тако, иороду човечјем прети страншо, неограничено раширење зла, нротив кога се морају иредузети озбиљне мере. Тај закључак може се одобрити; но ствар је у томе, какве мере треба предузети. Дарвин, са своје тачке гледишта иредлаже, да се до крајних граница ограничи у човештву слобода стунања у брак. „Нужно је, вели он, побољшати, оснажити физички организам у природи човечјој; у ту сврху треба да измислимо вештачко срество, које ће да замене ослабеле мо/м природног избохт (па1ига1 зе1ес1шп). Само уз такав услов могуће је нрогрес у породу човечјем. Мепз зап.а 1п согроге бапо. Успеси лечничке вештине служе у овом случају не па оиЛу корисш, всК на итешу. Нема сумње, да се у маси нашег цивилизованог друштва снизио пиво здравља до грозних размера, и да лечничка вештииа, иодржавајуЛи слабе организме , само ће увећавати зло за будуКа иоколења. Нужно Је, ио Дарвинову мишљењу, умањити број слабих. који долазе у кошшац са силнима у борби за оисшанак. и А ево какова срества предлаже Дарвин законодавцу, да би се та сврха постигла. Све досадање законом признате сметње ступања у брак, вал^а да остану у снази. Уз то закон треба, ирво , да призна као главан повод брака нојаву неких болести код једног од суируга. А какве су то болести? Дарвин нриводи читаву номенклатуру разних болести, које се наслеђује; ту налазимо болести илућа, желуца, јетре, костобуљу, скрофулс, ревматизам и т. д. тако да сваки суируг или супруга, који немају херкулско здравље морали би сваког часа

стрепити за целину своје брачне везе, тим више, што би то раскидање услед болести било у свези са државним интересом, или боље рећи с иитересом свега човештва. Друго , Дарвин предлаже да се уведе опћа система медецинског нрегледа, како би се констатовале поменуте болести, по обрасцу у НемачкоЈ нримљене системе ирегледа за консшатовање стсобносши на војничку службу. ТрсЛе. Дарвин нредлаже, да се постави ово правило: нико не може ступити у брак, док пе докаже, да му се иикад у животу нису појавили знаци и својства лудила Но и то је мало. Он би још морао показати и своје чисшо родословље (ип1ат1ес1 ресИ^гее), т. ј. морао би доказати, да његови родитељи, па шта више и даљни рођаци у правој и побочној лози, иикад нису имали сличних знакова. Све је то нужно — вели Дарвин, стога, да би се у маси човештва знатно умножавала способност срећи (сарасИу Гог ћарртезз), с уништењем главне сметње срећи, т. ј. болести. Да ли се могу уводити такова ограиичења? пита сам Дарвин, и одговара: глуност! Таква ограничења већ постаје у разпим брачним законима. За доказ приводи он три странице примера из разних законодавсгва, но највише из варварских, спомињући нузгред Пруску, Сијам, Китај, Мадагаскар и острва с тунгузима. Н>ему се донада свака забрана ступању у брак и сваки повод разводу. На крају својих речи он се не задржава ни на најпростијем нитању, које му се могло поставити: шта ће, па име, користити законите забране брака, када се не ће моћи задржати природно полно опћење ван брака, па дакле, и рађање деце? Мо?кда је то питање и иало на ум автору, али му се чннио као довољан одговор, приведеии у том истом чланку нример у Јанану где се ироституција не само трни, већ је и држава потпомаже, са разлога, што се њоме задржава иретерано множење људи.... Тако суди сам првоврховни апостол дарвинизма ! Очевидно је, да он за основни закон бића држи „ чување силних а истребљење слабих". И управо то нравило хоће он, да подигне на основни закон за грађан-