Српски сион

О гр . 362.

„СРПСКИ СИОН"

Б р . 23.

ско друштво. Ето пример крајљег заноса једностраном идејом властитог ироналаска. Осим н.е — будући законодавац друштва не види и не признаје дакле, никаквих других мотива у животу и развићу осим физиолошких . Моралне мотиве он и не спомиње. Јаке и слабе организме сматра он као бројеве, апстрактне величине, с којима он матемачки оперира! Он си шта више, ие задаје ии питаље о томе: да ли ће силнима преостати снаге, кад изгину сви слаби? Он неће да зна за ону сушту истину, да свака сила расте радом, окушаваљем и вежбом, те да ти силни неће имати на чему да окушавају и иовраћају своју снагу, када не буде више слабих, који траже помоћ и заштигу; да и најслабији, кад би у потпуном добру расли, могу да се оснаже, да добију снагу и буду кадри предати је другом поколељу. Најпосле, да ли ће и силни, који остану у природпој борби, кадри бити, да иослуже усавршењу порода, ако се моћ њихова буде подржавала механичким процесом на рачуи слабих? Пригодна проповијед, изречена на ев. Конетантина и Јелене о храму пркве у Уштици. Љубезна ораКо! Као и сваке године, ево нас тако и да-нас овђе, у овом храму Божијем, да нроглазимо у њем светитеље оне, којијем је храм овај посвећеи: свете и равноаиостолне цареве Константина и Јелену. Другда смо се дану и празнику овом необично радовали и за њ се спремали; другда смо дан и празник овај славили у храму Божијем, ево овако као и данас: топлом молитвом, побожном и лијепом пјесмом црквеном, завјетом и поклоном матера цркви; а већ вани и у кућама својијем: весељем и игром, нјесмом и пјеванком невином српском; тонлијем н усрднијем дачеком пријатеља, знанаца и сродника својијех, који нас ио старом обичају обилазаху на данашњи дан. А данас нас, ево, свијех суморна лица, заплакана и сузна ока у храму овом Божијем. Ево нас овђе. да учинимо и извршимо своју хришћанску дужност; да се помолимо Оцу свом небесном и препоручимо у велику милост Његову; да преста-

вимо и Њега и светитеље данашње овијем прекраснијем нјесмама црквенијем, а већ збора и весеља српског нашег старога — нема. Њега је однијела мутна н хладна ова вода, што но је однијела труде, муку и зној наш овогодишњи, храну и хљебац насуштни. Нак тако у мјесто ведријех и веселијех лица, гледамо само тужна и еуморна; умјесто весеља, пјевања и радоснијех поклича, слушамо само кукање, јадиковање. и туговаље. Јест, љубезна браћо, Бог милостиви, послао је на нас велико искушење. Нослао је на нас невремена, буре н непогоде; воде п поплаве, које нам отеше и отплавише земље и усјеве, поља и ливаде наше роцне и плодне, нашу храну и брану. II тако ми стојимо данас скрштених руку, сломљене наде, ојађена срца и гледамо очајно у будућност. Ну, застанимо мало, разаберимо се! Бог је иослао на нас велико искушење, рекосмо, а ма промислимо мало п запитајмо се, да није томе разлога било? Божији су путеви неисиитани, истина је; ко може намјеру и вољу Његову да прозр'је и сазна? али су иутеви и стазе наше знане нама, пак вратимо се часком по њима мислимо и разгледајмо, да ли на њима нема што гођ, што је прст Божији против нас подигло. Да ли нијесмо, можда, заслужили казну и опомену ову? Јеско, љубезна браћо, и ја мислим, е нема тога међу нама, који ће порећи, да је нијесмо заслужили. Заслужили смо је и као људи и хришћани и браћа и родитељи и старјешине. Или зар нијесмо ? Јесмо ли Бога Господа свога љубили и поштовали, Бога се бојали; Богу се молили свагда; на Бога наде своје полагали? Како смо име Његово светили и поштовали? Како смо светили дане неђељне, — те дане Божије? Јесмо љубили и поштовали родитеље своје, који нас одхранише и на ноге подигоше; јесмо ли их у старости и немоћи њиховој неговали и бранили? Јесмо ли чували и штедјели туђ живог, туђе здравље, туђ образ, туђе поштење; туђе име и глас добри? Јесмо ли прости и чисти били грешнијех похота и жеља? Јесмо ли чували и штеђели туђу муку и пмовину? Када смо припазили и причували туђе дијете, туђе блашче, туђу њиву, туђе поље као своје? Јесмо ли се икада радовали нскрено туђем добру и наиретку? Зар нас није мучила тада несретна завист? Зар се нијесмо веселили ту^ем злу,