Српски сион

Б Р. 23 „СРПСКИ

ких погледа. Код кога се види хришђанско саучешће, код тога — рећи ће — може се приметити слабодушност, нервна раздраженост; ко чини милостињу, то је — рећи ће — глупа расипност. Твоју јавну молитву назваће лицемерством ; ти долазиш до молитвене радости, то је ио мнењу света, — скоро лудост. II шта ти још све не говори пакост света, када види добродетељ и побожност! Зато се и догоди добродетељи, да слуша исмевања. окуси подбадања, трпи гонења. Труди, и заслуге побожних и иравдољубивих сретају се са ненажњом од стране неправде и неваљалства садашњега времена Они се лишавају справедљиве части, дужне нанлате. II тако се свагда и у свему правда гони и прогони. На ове за нравду гоњене и односе се речи Спаситељеве: благо ирогпаиима иравде ради. Поднесећи гонења за правду ми морамо обратити будну нажњу на оне осећаје, који се ириродно могу нородити у срцу нашем у одношају према нашим гонитељима. Потребно је на све могуће могуће начине препречити, да се не иороди у срцу нашем не само мржња, освета, злоба, огорченост против гонитеља, него чак ни нерасположење према њима. Хрисгос заповрда, не само да угушимо зле осећаје у одношају ирема гонитељима и непријатељима, него да се спрам њих односимо свагда са добрим расположењем. Молгше се за оне. који вам чиие неирилшсе и гоне вас — говори Он — да будете синови Оца вагиега који /е на небесима (Мат. V. 44 —45.) Но угушујући у себи сваки зли осећај према гонител,има, трпељиво подносећи њихове увреде и гонења, не следи, да останемо свагда ћутљивима. Треба умети одлучни одговор дати о својој вери, о својој нади, да би се носрамило неваљалство, Одговори безумнику ирема безумљу /вегову, да не мисли, да је мудар — поучава Премудри. (Прнч; XXVI. 5.) Зато се већином и множи неправда, зато и подиже дрско главу своју, што је мало озобличавају, што јој дају вољу, слободу. Напротив треба отворено и смело изказивати свету правду, а незакониту неправду треба изобличити, изобличити са кротопЉу и трплењем. Обвеза је хришћанина тежити, да би одсшуиио од неиравде сваки, који сиомиње име 1осиодње. (2. Тим. II. 19.) Тада ће правда цареватн, како јој ириличи, а ненравда биће посрамљена и искорењена. и

стр . 365.

неће с бестидношћу високо подизати главу своју. Неккда чак обвезе звања и положаја изискују, да се при впђењу неваљалства и неправде изобличе пороци и безакоња и објави пстина. Тако су н. пр. пастири цркве дужни изобличити пороке стада; људи образовани и нросвећени дужни указивати грубима и пеобразованима на њихове пороке, на њихове грубости и лажне појмове. То изискује дуг братске љубави, томе иобуђују обвезе милосрђа. Ако ова изобличавања буду имала и врло мали успех, то не следи, да их прекратимо, не следи, да малакшемо у својој срчаности за изобличењем неправде. Кажем вам — говори Христоо народу — да Ие биши радосш на небу за 'једнога грешника, који се каје. (Лук. XV. 7.) Не треба се бојати и страшити, ако та изобличења изазову неблагодарност и чак мржњу, као што то често и бива. Већ ове непријатностп морамо трпити ради свете правде. II шта су ове непријатности према оним утехама, које пружа правда. Када човек говори правду и поступа но иравди, у њега је савест чиста и мирна. Сви иоштени и праведни људи свагда се односе према њему са уважењем. Но што је ввше свега — правда је пријатна самоме Богу. Обвезан да говори и дела иравду, обвезан да трни, ако је ради ње гоњен, хришћанин није дужан тражити да га гоне, није дужан намерно изазивати таково гонење. Овакова ревност не би била по разуму, ревност не за похвалу и недосто.јна хришћанина. II Христос је шаљући ученике своје на проповед, заповедио им, да ако их гоне у једном граду, нека беже у други, а не да навлаче против себе гонења. (Мат. X. 28.) Ето то су обвезе хришћанина, када га гоне за правду, када га прогоне ради добродетељи и иобожности. ===== Шаставиће се.) Епископи Вршачке Епархије. Напиеао: МитрОФан Шевић, архимандрит хоповски. ^Свршетак.) Јосиф РајачиБ. 1834 — 1842. Родио се у Лучанимау бившо.ј огулинској регименти 20. јула 1785., од оца Луке свештеника и матере Василије. Крштено му иче беше Илија. Основну школу свршио .је у родпом месту своме, гимназијске науке у Карловци, а филозофију у Сегедину. У Бечу слушао неколико месеци науке на университету, па се након кратког времена врати кући.