Српски сион

Б р . 24.

С тр . 383.

вере, н напунило је дупком, ишчекивајући очински благослов и мудре речи утехе. Кад је меснн парох свршио сугубу јектенију поздравио је Високопреосвећенога овим речима: „Ваше Високопреосвештенство добри Архипастиру! Свако лесто дочека овда онда радост своју, свако место доживи у животу своме и таких тренутака, кад се живот његов већма заталаса, кад струје радоснице прекину монотоно његово куцање, кад се миље и бујност слатких осећаја затрепери у њему, као оно бајно жмиркање даничина заранка, и цело место прелије нека чаробна свечаност и нека неисказана радост. Таких је дана мало, али су они забележени златним словима у сећању тога места, у срцу тих мештана. Знао сам ја то добро, па хвала драгом Богу дочекали смо и ми радосних дана у овом месту, потресао је и наше груди буктави пламен радости — али данашња наша радост као да баца оне ирве у засенак. Ево св. Храма нашег, где још из даљине допрати веселим звуцима милог нам госта, заборавивши на тугу за умрлом децом својом и претворивши јецање својих звона у радосно клицање и срдачно поздрављање, преливајући п брег и дољу слатким мелодијама сребрних звукова својих! Ево радосног смејутка у свачијем оку — на свачијем лицу: ево свачије се грудч таласају срегним неким узбуђењем! Да, добри Архииастиру, радостан је ово за нас дан; мио је ово тренутак нашег живота! Или зар да не буду деца весела и радосна, кад угледају свога духовног оца, где долази, да их очинским својим благословом и мудрим збором усрећи ? Зар да не будемо раз• драгани, кад можемо нољубити св. десницу, којом нас управљаш и држиш на нуту спасења? Зар да небудемо радосни кад видимо у средини својој Христова заменика на земљи ?! Зар да се не обрадује стадо свом пастиру, што га заклања од свију невоља и отиснутих стрела лукавога? Давно је то било, кад се ово место исто овако радосно и сретно осећало гледајући у средини својој Архипастира; давно велим, јер је од то доба прошло преко 80 година. Велики је то број, који је собом у прошлостдубоку однео многу нашу наду, затрпао многу нашу срећу и несрећу, па са собом ионео мно-

гог нашег брата са жељом можда у срцу, да дочека овакп сретни дан, какав ево мидочекасмо. А ми бејасмо сретни, да не понесемо са собом под земљу таку жељу, него ево Тебе, Преосвећенп и мили Архипастиру наш, видимо жива и здрава у средини својој, па за то смо тако радосни; а Ти си и заслужио да Те тако радосно примамо, јер си пастир добри, који љубиш духовно стадо своје; па ниси жалио труда, да обиђеш и овај скромни кутић; ниси жалио, јер је љубав твоја већа од незгода свију; ниси се устезао, јер си се зажелео и ове духовне деце своје; није Те смео терет брига и огромност иосала, јер знадеш да су Те жељна деца твоја. Твоја је брига за нас јача од телесних снага Твојих. Па чиме да Ти наградимо то? Чпме да докажемо, да ско достојни љубави Твоје? Чпме да нокажемо да 'Ге љубимо као оца свог ? На какав начин да се одужимо за трудове Твоје ? Да Ти златом наградимо то? Ал Ти нећеш злата, јер си слуга Онога, који није од овога света; нећеш злата, јер су златни трудови твоји. Да ти оплетемо лавор венац?! Ал нп тога нећеш, јер су овенчана дела твоја, и јер ишчекиваш венац од Онога, који све даде и даје. Па чиме ћемо Те наградити? Да Ти випемо славу и хвалу? Ал ни тога нећеш, јер знадеш, да ни Онај, Који Те посла на службу, не тражаше хвале од овога света, а ни ми нисмо као она деца, из чијик је уста хвалу обрао Онај, Који Те за заменика послао. Ал ми Ти ипак не можемо оста'ш дужни, јер би нас синовско срце болело. Па чиме ћемо, кад ништа од овога света нећеш? Или зар смо ми збиља тако сиромашни, да неможемо наградити милог нам госта, који се толико брине за нас? Не, не, права деца таког духовног оца, као што си Ти, врли Архипастиру наш, не могу бити тако сиромашни, јер си Ти богат, јер су твоје ризнице иуне непролазног блага. Прими од нас као награду за труд свој плод рукосада свога — прими љубав нашу. Узми за успомену на овај кутић винограда Господњег — а дела богохраниме дијецезе своје овај чисти кристал радости и весеља нашег; нека Те нрате жеље наше на твом путу, да Те Бог драги у здрављу уздржи још дуго година; понеси и уверење. да се душе наше на крилима љубави спрам Тебе уздижу к Оцу небеском и