Српски сион

С тр . 390.

„СРПСКИ

СИОН."

Његове Светости српског Патријарха <1. (1. 25. новембра 1891. бр. 469 буде ио ново имеиован за редовнога проФесора у бого ■ словском заводу Кардовачком, услед чега је 30. децембра 1891. путем ц. кр. Намесништва Далматинског поднео оставку на место нроФесора у богословском Заводу и ректора богословског семеништа у Задру, отишавши из Задра 4/16. јапуара 1892. и 8/20. јаиуара 1892. наступио службу редовног проФесора у богословском заводу у Карловцима, коју је непрекидно вршио до краја шк. 1894/5. године; дочим је нревишњом одлуком Његова цар. и краљ. ап. Величанства од 4. Фебруара 1892. примљена оставка његова на служби у Задру у Далмацији на нревишње зиање. Високим отписом Његове Светости од 13/25. марта 1895. бр. 82/М. као ироФесор богословије постављен за настојатеља манастира Хонова и уједно за управитеља монашке школе смештене у манастиру Хопову, које је службе вршио све до 2/14. септембра 1898,, када је према високом декрету Његове Светости (1. б. 26. авг. (7. септ.) 1898. бр. 108 разрешен дужности настојатеља и управитеља монашке школе у манастиру Хопову и премештен за настојатеља манастира Крушедола, којег је манастира управу примио 19. Септ. (1. Окт.) 1898., и водио је до данас. Ступио је у монашки чин примивши дана 15. (27.) априла 1880. у Задру у парох. цркви одјејаније расе и камилавке. Дана 21. априла 1880. на нрви дан Васкресенија Христова руконоложен енископом далматинским СтеФаном Кнежевићем за је]К )(Јакона. — 21. августа (2. септ.) 1880. положио завете монаштва по црквеном чину „мале схиме" у светоаранђелском манастиру Крци у далматинској епархији. — Дана 16. (28.) септембра 1881. рукоиоложен у задарској цркви епископом далматинским СтеФаном Кнежевићем за трезвишера. — Фебруара 1885. епископом Кнежевићем одликован црвеним појасом — 31. децембра 1890. епископом далматинским Никодимом Милашем декретом именован за еиискоиског синђела „за ревносно вршење поверених служби и угледно све-

тптепичко држање". — Дана 5. октобра 1892. произведен у Карловцима Његовом Светости патријархом српским преузвншеним господином Георгијем БратсовиЛем за пашријарагаког иротосин^ела. — Дана 2. (14.) априла 1895. у Срем. Карловцима Његовом Светости произведен за архимандриша. Прелазећи на службу проФесора богословије у Ср. Карловце, по добивеном отпусту из канонске припадности епархији задарској, примљен у клир Архидијецезе карловачке и решењем архидијецезалне консисторије карловачке од 21. апр. 1892. бр. 273/176. убележен у каталог истој консисторији подручногјој клира и причишљен братству манастира Крушедола. Уједно нак, добивши отпуст из држављанства аустријског, које је задобио декретом ц. кр. Намесништва Далматипског (1. с1. 26. анрила 1881. бр. 4718, као услов за примање нроФесорске службе у Далмацији, на молбу своју, одлуком високе кр. хрв. слав. далм. владе у Загребу (1. с1. 17/7. 1893. бр. 28519., по ново примљен у свезу поданства угарског. Као нроФесор бавио се богословском књижевношћу, те превео и штамиао 1888. „Правоелавно Исповедање вере католичанске и аностолске цркве источне" од Петра Могиле. — Год. 1894. превео и приредио Макарија митрополита Московског „Православно Догматичко Богословије" у два дела као уџбеиик за слушаоце богословије карловачке, и исто штампао 1895. дозволом и благословом Његове Светости преузвишеног господина ГеоргнЈа БранковиЛа, патријарха срнског. Проповед на Видов-дан. Говорио у манастлру Раваници 1884. године, Атанасије А. Николић, нарох шашнначки. Жилосш је Госиодња, шшо не изгубисмо сасвим јер милосрђа Његова пије несшало (Плач Јерем. III, 22). Драга браћо моја! Овако је плакао пророк Јеремија, благодарећи Богу, што још задржа милосрђа свога за народ изопачен, те не изгибе сасвим. „Овако му рече Господ: што оставише за-