Српски сион

„ОРПОКИ

СИОН."

О тр . 891.

кон мој, који метнух пред њих, и не слушаше гласа мога и не ходише за њим, „Него ходише за мислима срца свога и за валима, чему их научише оци њихови, „За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, ево ја ћу нахранити народ тај пеленом и наиојићу га жучи, „И расијаћу их ме!,у народе, којих не повнаваше, ни они, ни оцеви њихови и пуштаћу за' њима мач, докле их не истребим" (Књ. пророка Јерем. IX, 13 — 16). Ово су, браћо, речи пророка Јеремије, којима је предсказивао погибију људима Јудиним и становницима Јерусалимскима, да би их одвратио од безакоња њихова, те да их не би снашла казна Божја, коју пм спремаше Господ Бог. Али изопачени народ не хтеде да послуша гласа Божја, који му се јављаше преко нророка, па се стога разгњеви Господ Бог и напусти цара Навукодоносора на народ Јудин, који војском и мачем поплави царсгво Јудино, па што би за мач исече, што би за смрт умртви, што би за ропство одведе у ропство; Тако би сва Јудеја попаљена, поробљена, иа се Навукодоносор не .смилова ни на Јерусалим, ни на храм Божји, све разори, све уништи, јер се додија Богу жалити изопачени народ. И ово нека вам је, благоверни слушаоци, доказ из светога писма, како пролази онај народ, ко.ји неће да слуша заповеди Божје . . . Ове речи биле су познате и нашим праоцима, па су ипак занемарили заповеди Божје и речи Христа Спаситеља, те тако живели су у неиослушности, у раздору у неслози, у себпчности. II на неваљалство њихово разгњеви се Господ Бог н нанусти Турке, да наиђу с војском на Србију, да ју попале, опљачкају и да униште то царство, где нема послушности, где нема љубави, где нема слоге, но се раздор и себичност шири. И то се догоди на данашњи дан на Косову тужном и проклетом. Да, браћо, данас је онај несрећан дан, у који је пропало српско царство, и када се помрачи српска слава. Мислим, да нас је овај несретни дан скупио у овај свети манастир, где почива свето тело последњега цара српскога Лазара , да се

овде једнодушно сетимо пропасти славе срнске. Али ја сам слабомоћан и немам те снаге, да опишем овај несрећан дан народа српскога; Немам толико моћи душевне, да би вам у стању био представити достојно онај паклени пород, који под образином искрености иреовлада црном душом Вука Бранковића. Немам тога красноречивога дара, којим би вам представитп могао, како блажене иамети цар Лазар пострада са простодушности, искрености и необазривости своје. Не знам каквим бих тужним речима описати могао жалост добродушнога цара Лазара, кад мораде да гледа очима својима иропаст царсгва свога и народа. Мораде да гледа, како га унроиашћуЈе злочинац из злобе и пакости и пз црнога својељубља, и како тај исти сам оно злочинство извршује, које је јуче потварао на пашенога свога. Мораде да гледа, како га рођени зет издаје, зет, кога је он обременио добротворством и тако мораде јадан да гледа издајство од љубимца свога. 0 да грозне изопачености и проклетства достојне! Да, па изопаченост грозна шири се и данас међу нама и још се нисмо освестили и обратили Господу Богу н Љеговом светом закону. Тако бих мора? и ја вапити речима Соломуновим: вас вичем о људи, и глас свОЈ обраЛам к синовима људским. Научите се људи мудрости и безумни оразумише се (Глава 8, стих 4 п 5). Морао бих вас упутити да будете пажљиви у животу грађанском, јер морате да се борите са неваљалцима, на тек мудрошћу да се одржите. 11 који то не чини, пропада, и оста кукавица и несретник до века. Ето, то је данас мудрост живота: умети борити се са изопаченим светом. А што вам је неповољно ? Неповољно вам је зар што вам дајем један лик изопачености наше? Али нримирнте се: тако је, ја вам казујем истину! Зар не видите, да данас млађи старијега не поштује, да се блуднп син противи родптељима својим ? Зар не видите, да данас млађи све знају