Српски сион

С тр . 392.

„СРПСКИ СИОН. и

а старди да не знају ншпта, као да је та омладина у стању била за младих година својих да искуством прибере она знања, која су могла постићи старци у дугом животу своме? Зар не видите, да је неваљалство иреовладало, да је нестало образа и поштења, па да се данас не радује брат брату, кад га види да он напредује у благостању? Зар не видите, да ми и данас тражимо мудрости живота у предиву сплетака, превара, лукавства, у дволичју и обмани? Зар не видите, како се блудни син противи родитељима својима из занешености, себичности и рђавих намера? Да, ногледајте нобоље, па Кете видети како изоиачени спнови иду иротиву родитеља својих и говором и делом. Да, погледајте побоље и уверите се, како је све ноцеиано међу нама, како раздор и ноцеианост отуђи срце синовљево од очинога, кћерино од мајчинога, жене од мужа, кумовљево од кума, и братинско од брата. Тако себичност и изопаченост преовлада, и то нам је данас највећи злотвор! . .. Благоверни Хришћани! Ми из светога гшсма видесмо како су прошли наши стари, које раздор и изопаченост поцепа и учини да царсгво срнско за нропаст сазре, и оно пропаде. Ми видимо, да се ипак на овај народ смиловао Бог, хвалимо Га, те не изгибе сав Али тај се народ не иокаја и не остави путеве своје и не иође да живи по вољи Божјој, но угађа и данас срцу своме и не зна за Бога и за вечност. И ми пођосмо путем старих наших, путем изопаченим и рђавим, угађајући срцу своме, а не Богу, те у занешености не увиђамо ца је све прах и кал, само је Бог вечан, само је Он вечна и света истина. И ова света пстина кадра би била да нас прибере, да нас споји, да нам усели љубав иа да живимо у једнодушју и један другога да нотпомажемо. Ова света истина могла би нас подсетити на пронаст, која се догоди на данашњн дан са неслоге наше; могла. би нас упутити на љубав и слогу; могла би нас научити, како се издајство народа и отпадништво од Бога и закона Његова грозно свети. Има међу нама доста занешених, који беже од јеванђеоске истине, има међу нама себич-

њака, који парају угробу народа свога, потирући му својим неваљалством и себичношћу достојно уважење. Има међу нама толико неразумних, да не ће да помисле, шта је некада донео „Видовдан", па да нам овако радећи још већу несрећу донети може. И доиста овако радећи чему се другом надати можемо, ио оно.ј истини светога писма: што уе било, то Ле бити; гито се чинило, то %е ее чинити, и нема нигита ново иод еунцем (Проповед. 1, 9). Дакле, како радимо бесмислено и против закона Божјега; како радимо неискрено, неиослушно, несложно, живећи у изопачености и неваљалству, тако се можемо надати, да нам се и оиет појави Косово и још већом несрећом. С тога, драга браћо, кад смо се овде у овом светом манастиру данас сакупили и дошли да се поклонимо светћм моштима страдалника и последњега цара нашега Лазара, ходите да се сетимо пронасти нашега народа на Бидовдан, да се сетимо нропасти славе српске, па да благодаримо Богу, који имаде милост, те нас не предаде погибији за безакоња наша, па да Га једн^тдушно молимо, да нам опрости безакоња наша и да не допусти, да се тај несрећни дан у народу нашем више икада појави, излевајући јарост своју на нас. Ходите, браћо и сестре, да нроведемо овај несрећни дан у побожности. Па данас као на дан онште туге и жалости да испитујемо себе какви смо, па своје мане и своје страсти, своја неваљалства да исиоведимо и да их нризнамо! Да набрајамо све оне несрећне иороке, кији су ироузроковали пропаст царства и народа српскога, па у њима да се угледамо избегавајући брижљиво све оно чинити, што би нам могло донети други Видов-дан. Тако, кад би богоугодно провели у оваком посматрању овај несрећан Видов-дан, па кад би из наше изопачености, из нашег неваљалства. из наше неиослушности и поцепаности извелп за нас поуке, може бити да би се умудрили и у љубави утврдили, па богоугодно поживели, не би ли нас Бог поштедио од овакова Видов-дана. Браћо! Ако сте ради да нас не снађе други Видов дан, цослушајте речи светог апостола Павла : „ одбаците ви све то: гнев, љу-