Српски сион

Б Р. 25.

Ч СРПСКИ СИОН."

С тр . 393.

тину, пакост. хулење, срамотне, речи из уста својих. „Не лажгше један на другога; свуците старога човека с делима његовим и обуците новога. који се обнавља за иознање ио обличуу онога, који га је саздао. „ Обуците се дакле као избрани Божји. свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, ионизпост, кротост и триљење, „СносеДи један другога и ираштајуЛи један другоме и (Колош 3, 8 —13). А сврх свега као православни Хришћани имајте пред очима заповест Христа Спаситеља, коју је дао ученицима Својима пред сградање Своје говорећи : Нову вам заиовест дајем, да љубите уедан другога, као што Ја вас љубих, да се и ви љубите меЈју собом, „По том ~Ке сви иознати, да сте моји ученици, ако узимате љубав ме(ју собом (Јов. 13, 34 н 35). 11 по овим речима Госиода Исуса Христа Спаситеља нашега и ја вам кажем, да вас сви иознати да сте православни Хришћани, ако узпма^е љубав међу собом. Амин. Заповеди о девет јеванђеоеких блаженетава. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. Витковић. (Наставак) 9. Девета заповед о блаженотву. Еллжени есте, егда поносатх в<шх, и нжден8тх и (нкВтх ксакх золх глаголх на кк1 лж8фе /иж1 ^ади. Рад8ит «с/л и кјсјлитка, гако лјздл клнл /иногл на нег.еск^х. — Благо вама, ако вас узасрамоте и устрогоне и реку на вас свакојаке рђаве речи лажуЛи мене ради. Радујте се и веселише, јер је велика награда ваша на небесима. Тим речима слика Господ већу тешкоћу, која се може срести на путу к блаженству, виши стеиен гоњења. Ко жели блаженства, мора бити готов, да с радошћу прима свако срамоћење, свако гоњење, сваку увреду и саму смрт за име Христово и за истиниту православну веру. То је — високи подвиг мученички, за који Господ дарује виши степен блаженства. „Није сваки осрамоћени блажен — говори Теофилакт Бугарски — него само онај, који трни срамоћење за Христа и то лажно. Ако ли код њега приликом срамоћења нема ни

овога, нити чега другога, то је он несрећан."* Обратимо се н. пр. нашој отачаственој историји. Свакоме је зацело познато, да у нас постоје расколници. Познато је и то, какова је то зараза, какав отров, какова рђа у цркви православној. Зато када се раскол први пут јасно и заоштрено појавио, против њега је устала и управа државна и власт црквена. Велико је то зло било и грозна су и строга гоњења била против тога зла. И шта се догодило ? То, да су расколници говорили, да подносе срамоћење за Христа, да они умиру за веру хришћанску ! Ево шта су они говорили, када су гоњења против њих скоро престала: „Зашто сада размишљали су они — нема на нас гоњења? Јер без гоњења ми се лишавамо венаца мученичких. У време гоњења хришћанство је наше стојало јаче, а без тога у некојих се искварило" .* Не односе-ли се дакле на њих речи Господње? Не трпе они за име Христово прогонства, не трпе они за веру Христову гоњења. ЈБима није мила вера, него су им миле старе неправилне књиге, мили стари неиравилни обреди. У своме слепилу и упорству, они хуле истиниту цркву иравославну, а сами остају без спасавајуће благодати Божје. Не не односе — се на њих речи Христове. Обратимо-ли се савременом животу друштвеном, то ћемо и у њему видети постојана срамоћења, прогонства, гоњења, која изазивају често сасвим противни узроци. Тако н. пр. једнога грда ради успеха у друштву, другога — што не уме да живи у друштву; некога оговарају ради несношљивога карактера, а некога ради врло насртљиве фамилијарности; некога оговарају ради ципилука, а некога ради расипности; прогоне ради ума, ирогоне и ради гордости, а некога гоне и без икаквог видљивог узрока. Сви они подносе срамоту, поругу, гоњење, они страдају, то је истина. Но и на њих се не односе речи Христове. Блажен је онај, кога срамоте, оговарају, над ким се смеју, коме се ругају за веру Христову, за верност Христу. Блажен је онај, кога гоне, нрогоне, на све могуће начине ногрђују, лишавају доброга имена за име Христово, за веру у Христа, за исповедање Њега Блажен је онај, кога ногрђују и свакојако гоне за Христа неправедно, услед лажних узрока, незаслужено од стране * Мих. Шум. ев. стр. 85. * Прот. А. ЖуравлевЂ: Ист. раскод. стр. 67.