Српски сион

С тр . 394.

.СРПСКИ СИОН".

Б р 25.

онога, који грди. Ето на кога се односе речи Христове, ето ко достиже виши степен блаженства. Да би ишли путем тога блаженства, не треба да робујемо свету н његовим добрима. Задовољавајући се са главним и најнужнијим, не следи, да се прилепимо за блага земаљска и тражимо земаљске насладе. Ослободивши се од земље и светских блага, треба напротив више свега љубити Бога. Љубав ова мора бити нотпуна, мора обузимати свега човека, мора истицати из свег срца, из све душе. (Мат. XXII. 37.) Ко љубп Бога. не треба да подели срце своје пзмеђу света н Бога, јер како је Господ рекао: нико не може два господара служиши, јер или Ле јвдноаа волети, а дуугога мрзити; или једнога се држати, а за другога не марити. ( — VI 24.) Ко љуби Бога, не нретиоставља Богу ничега у свегу, не само богатство и блага светска, него ни саме најближе срцу. Ко љуби оца или машер веЛма него Мене — говори Христос, — није Мене достојан, и који љуби сина или кИср веЛма него Меие, ни)е Мене достојан. ( — X 37.) Ономе, који истинито љуби Бога, Бог је, Његова света воља, Његов свети закон — свагда пре свега. Такова је права љубав према Богу. Ко заиста истинито љуби Бога, томе није ништа страшно, томе нпка^ав крст није тежак, тај је готов све поднети ради Христа. Не подавајући се саблазнима света, не страшећи се грожње света, не варајући се н еговом лажју, он је готов ради љубави према Богу, ради славе Вожје, лишити се свију временитих блага, ноднеги свако срамоћење, свако гоњење, он је готов дати и саму душу своју. Ко &е нас рашавити од љубави Божје. — кличе апостол — невоља-ли или шуга, или гоњење, или глад, или голотиња, или беда или мач! .... Али у свему овоме аобеЈјујемо онога ради, који нас је љубио . . . Ни смрт ни живош, . . . ии садашње, ни будуКе, ни висина, ни дубина, ни друга каква ствар ие може нас раздвојиши од љубави Божје, коЈа је у Хрисшу Исусу Господу нашем. (Рим. VIII. 35, 37 — 39.) Ко има у срцу своме такову пуноћу љуба.вн нрема Богу, тај може чврсто ићи путем блаженства, на који је Госнод указао у носледњој заповеди о блаженству. Ко је ради Хрисга, са искреном љубављу ирема Богу, с радошћу готое иоднегц сваке

непријатности, готов претрпети све муке, тога Христос Спаситељ назпва блаженим. Но каково блаженство може бити у поругама, увредама, какова срећа може бити у мучењима, у лишавању живота? Наша иропадљива немоћна природа осећа-ли тада бонога осећаја, који се неда ничим заглушиги, ничим угасити? Не страда-ли у.једно и душа, не боле-ли срце? Заиста, боно осећа гоњења и мучења, не само онај, који мисли утишати бол, олакшати страдања својим људским средствима. Ономе је тешко подносити страдања, који не види ништа даље од земаљекога, чија се мисао, чији се осећаји п жеље врте само посред нропадљивога, телеснога, временитога. Но ко страда ради Христа, тај и у време страдања носи Христа у срцу своме. Томе ,;е овде на земљи све незнатно, маловажно; његова мисао, његове жеље су више земаљскога времечитога, оне лепе горе према свету духовном; за њега је живот, прави живот, у животу будућем. Не бојте се оних, кор1 убијају тело, а душу не могу убити, говори Госнод. (Мат. X. 28.) Осећајући душевне трзавице, нодносећи телесне муке, он у Христа полаже своју утеху. у Христу налази своје блаженство Непрестано сећање на живот будући и нада на Христа п чини, да у време страдања и душевних и телесних човек не само да нема бонога осећаја, него као да осећа блаженство. Нуноћа блаженства Христа ради гоњенима налази се у оној награди, коју им обећава сам Снаситељ. Радујше се и веселите, говори им Он, јер је велика награда ваша на небесима. Награда се ова отпочпње и у овом животу. И овде се посред гоњења, срамоћења, увреда сваке врсте, страдајућима за. име Христово обећава весеље и радост. Св. апостол Павле прослављајући Бога, који даје утехе у свакој невољи, говори : уер како се страдања Хрисшова умножавају на нама, шако се и утеха наша умножава кроз Хрисша. (II. Кор. I. 5.) Чим више ко трпи ради Христа из љубави према њему, тим више дарује му Господ своје благодатне силе. Овом благодаћу крепе се страдајући за Христа иосред свију невоља, услед делоиања те благодати они се и посред мученичких страдања радују и веселе ирослављајући Бога И тако онима, који љубе Бога, све иде на добро. (Рим. VIII. 28 ) То је —- чудо силе Божје, које се извршује