Српски сион

Сј>. 25.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 395.

у немоћи, — сила Божја чудотворно помаже подносити храбро и благодарно велике невоље и напасти. Дух Божји ночива на страдајућима за Христа и шаље на њих росу божанствене благодати. Ако бивате укорени за име Хри стово, говори св аиостотг Петар, благо вама: јер Дух славе и Бога иочива на вама. (I. Нетр. IV. 14.) Осећајући и за време земаљског живота, за време самих тешких страдања и искушења, божанствену радост и божанствено весеље, исповедници и мученици за име Христово добијају у будућем животу особиту, изванредну награду, добијају виши степен блаженства, А који иретрии до краја, биКе сиасен — говори Господ. (Мат. XXIV. 13.) Они, који трпе овде на земљи за Христа, много ће бити награђени на небу. За лишавање овде биће велика награда тамо. Награда је њихова — по речи Христовој — велика на пебесима. Према мери, како су они трпели на земљи поруге, гоњења, сваксјака лишавања ради Христа, увеличаће се награда њпхова, на небу. Лишавајући се овде свега, тамо ће они добити све на претек. Непрестано весеље, непрестана радост, неувела слава, неувели венац, бесконачно царство — то је њихова велика и многа награда. Него се радујте што страдате с Христом , учи св. ап. Петар, да бисте, кад се јави слава његова, имали радост и весеље. (I. Петр. IV. 13.) Они дакле, који побеђују овде на земљи лишавања и страдања својим трпењем, вечно ће царствовати са Христом по речи Његовој: који иобеди, даЖу му, да седне са мном на ирешолу моме, као и Ја што иобедих и седох с Оцем својим на престолу Његову. (Апок. Ш, 21 ) Сабореки Одбор. Саборски одбор држао је своје седнице целе прошле недеље, у којима су многи важни предмети решавани. За сада ћемо прибележити, шта је учињено у погледу познате тужбе, коју је епископ Вршачки ноднео против Његове Светости Св. Архијерејском Синоду. Свети Архијерејски Синод упутио је, из прошле своје седнице, епископа Змејановића, да поднесе своје иодатке саборском одбору, као надлежној власти, а затим, да решење саборског одбора, што би га овај донео и њему досгавио, поднесе Св. Архијерејском Синоду.

Услед ове одлуке синодске епископ Вршачки поднео је саборском одбору две пријаве, и то једну Стевана Павловића, бившег иисара у књиговодству нар. цркв. фондова, а другу Павла пл. Еремића из Еикинде. Обе ове пријаве, није поднео у оригиналу него у неодостовереном препису, без икаквога потииса. Осим ове пријаве еиископа Вршачкога, поднео је и др. Јован Грујић (Јота) тужбу против Његове Светости, оног истог садржаја, као што му је била и тужба, коју је предао грађанским судовимз, а која .је одбијена од сва три форума, и ради које је Јота као клеветник осуђен на затв.ф, те овај и издржао. Најносле предали су и неки саборски посланици. наиме: др. Ерасојевић, др. Миша Михајловић, оба др. Миладиновића и др. Радивојевић-Вачић, неки вајни поднесак, којим упозорују саборски одбор на све оне тужбене тачке, што се наводе у Павловићевој, Еремићевој и Јотиној пријави, као и неке, што су саопштене у неким листовима. Овај поднесак, нријава или како ца га назовемо, др. Ерасојевића и красних му другова, истина да је потписан, али му није означено ни место ни датум , сами пак тужбени наводи нису НОТПИСани. Нарочито је унало у очи, да је ова денунцијација била у таквој куверти, која је заиеча~Кена дугметом од прилике онаковим, као што их имају лакаји на својим ливреима, и да је иредана на иошти у Београду. Зашто? 0 томе се различито нагађа, но о томе други пут. Све ове иријаве расправљао је саборски одбор у својој седници од 18. (30.) о. м. Председништво у овој седници уступила је Његова Светост впреосвештеном г. епископу Мирону, као заменику-нредседнику, а сви чланови саборског одбора присуствовали су, као и фискал др. Полит и секретар др. Секулић. Впреосвештени г. епискои Мирон, као председник, ноднео је саборском одбору и достављена овоме писмена објашњења Његове Светости. Чланови саборског одбора примили су са великим задовољством ово објашњење као знак, да је одлучна жеља Његове Светости, да се пријављене тужбе темељито извнде и расчисте. Ма да су све поменуте пријаве и обликом и садржином такве, да их је саборски одбор могао са иуним правом просто одбити, ипак