Српски сион

С тр . 396.

„СРПС КИ СИ0Е1 Ц .

В р . 25.

није то хтео умнити, да му се не би пребадивало да забашурује ствар. него је ишао за тим — што одговара и самим жељама Његове Светости — да целу ствар изнесе на видик у свом нравом стању. Писмено објашњење Његове Светости већ је по себи довољно, да опровргне све тужбене тачке, но да би се то учинило на опште умирење, саборски одбор је нашао за нужно, да то опровргавање поткрепи документима. Усљед тога изаслао је један иододбор, који ће сваку тачку испитати и дотичне док)менте и сиисе набавитн. У овај нододбор изабрани су виреч. г архимандрит П. Гуварац, г. др. Тогаа НедељковиК и г. ,\р. Јосиф ЈагнИ. Овај иододбор отночео је свој рад .још тога истог дана, а сутра дан ,је — у суботу — иродужио и већим делом обавио свој посао, а но свој прилици за кратко време свршиће њему новерени задатак. Пододбор ће ноднети саборском одбору опширно образложен изве штај и чим то учини, сазваће се одмах ванредна седница саборског одбора, у којој ће се ова ствар у колико снада у делокруг саборског одбора коначно решити. У истој седници решено је даље, да се иреосв. г. епископ Бршачки иозове, да њему поднесене пријаве Павловића и Еремића саопшти саборском одбору у оригиналу. Свечаноет у Карловачкој гимназији при концу школеке године 1898/9. У прошли четвртак, 17. (29). јуиа о. г. богослужено је у саборној цркви Карловачкој благодарење, поводом завршетка школске године у Карловачкој нашој гимназији. После благодарења била је у гимназијској дворани свечаност, коју је отиочео гимназијски кор дивним својим певањем. За тим је уиравитељ гимназије г. Василије Вујић прочитао овај говор: Свршисмо с помоћу Божјом још једну годину, тачно нет шестина, око три стотине дана нас преко три стотипе учитеља и ученика, са пезнатним нрекидањима, не лакога и пеинтересованога рада, сваки нут од 8 на до 11 и 12 пре, и од 2 и 3 до 4 и 5 сати после подпе и дуже. Сада би могли, радосни и весели што смо готови, да се за пуна два месеца с мирном душом

са свим предамо одмору и доколици, те да окрепимо своје силе за нов сличан носао који нас после тога опет чека, па с иомало одушка даље до века. То нам се свуда у школским уставима по потреби с благословом дозвољава и само они наши учепици који су из ког било узрока заостали у својим дужпостима, мораће нешто раније прионути да накнаде пропуштепо. Али ночем је наш, несебични и безлични рад, драги ученици, у који смо ушли, таки, да је немогуће од њега са свим иочинути, јер се оастоји у извесним нокретима живаца и њихова је Фупкција, исто као што је здраву човеку замука и болеотан је кад . се не креће телесно ношто је грчење и пружање мишића такођер њихово нор мално стање; с друге отране посао се наш, као не сваки и добро често награђује, одмах хвалом и иохвалом оних, који су се одликовали у њему и успели, — и којима нека . се па утеху ЈБегове Светости и високог Патроната, врховне власги наше, умножи воља и број — а доцније и положајима и оредствима за обезбеђење живота: то нам се увек овако уочи распуста на првом месгу намеће нитање и ваља у одговору па њега промислити, како најбоље да нроведемо то своје слободно време, у чему да нас прође. Да се можемо добро опоравити од неког носла ми се ие морамо предати са свим нераду и безбрижности, и не смемо, да се опет на ово не иавикнемо јер и то хоће да буде. Него ми можемо одахнути од једне врсте рада веџбајући се у другој споредној, што је као нринрема и услов наитем главном задатку, и онда попуњавати празнипе овога знајући најбоље сами шта нам не достаје. Отуда ће бити двојаке користи — са стране умне, јер ћемо на тај начин умножити наш иаучни капигал, а с моралне стране добит ће наша бити у томе, што ћемо се оспособити сами уочаватн своје духовне нотребе и намиривати их без туђе помоћи. За нрвоја препоручујем нашем питомцима, нарочито млађим, нека се обрате сада, као што је наравпо за њих, више иосматрању отвари и чињеница на место књига и мисли у њима : тако ће их касније боље разумети кад их оиет