Српски сион

Стр. 410

„сржжи сион."

Вр. 26.

на ужасна мучења. Њега су запитали : „осећашли тп мучења?" — Ов. мученик је одговорио: „у почетку сам осећао, а затпм сам впдео некога младића, који је отирао зној моје борбе, крепио ме и дао ми свежину у време подвига."* Тако је близу благодат Божја онима, који се подвизавају за име Божје и помаже им, да с радоигћу подносе страдања за њега, ВеселеЛи се — поји св. црква — мучепици говораху: у руке Твоје, Владико човекољуиче, прими душе наше и уиокоји их, јер Тебе љубимо јединога многомилостивога * Тако су се мученпци за име Христово нри свим невољама и лпшавањима, ири свим страдањима п кучењнма, радовали н веселили; они су имали царски дух, царску величину, неиобедимо трплење, п идући на љута мучења, као да би ишли да заузму царство; својом вером и својим трплењем они су иосрамили све своје чучитеље, а после смрти насљедили су царство небеско. Но у данашње време нема много, како изгледа, гонења и мучења за веру Христову. Сада нема оиасностн, да ћемо се срести са таковим непријатељима имена Христова, који би тражили од нас мученичког нодвига. Је ли пригодан дакле за нас пример св. мученика, није-ли то само за нас прости историјски догађај давно минулога времена? Није. Гонења и срамоћења за веру Христову има и сада и биће до свршетка света. У многе још није у свој сили ушло царство Божје, а у многих и у опште још није ушло. У самим хришћанским друштвима има много неваљалства и неправде, — још невезани сотона слободно обилази земљу и сада најбоље тиранише над онима, који се држе праве вере, к-кдми, гакш кршд /илло нмдтх. (Апок. XII. 12.) И сада је још много непросвећених светлошћу вере Христове, који седе ко тм-к и гкии слиртн"ки. (Дук. I. 79.) Они, који примају на себе ве лики подвиг апостолски, који иосвећују себе делу мисионарства, лако се могу изврћи срамоћењу. гонењу и мучењима за име Христово. Тако је заиста и бивало, а и сада се догађа са мнсионарпма. Нример св. мученика може их охрабрћти и учврстити у њиховом светом нодвигу. Нанослетку не може свако иримити на себе таково тешко дело, но зато и они, који живе стално у свом друштву. код своје * Слов. о подв. у руск. стр. 157. * Муч. сгих. из 6. песме кам.

куће, и ти се могу сретати са неиријатељима Христовим и нраве вере Христове. Колико је код нас расколника, појасеваца, шкопацн, колико молокана, штундиста, пашковаца, толстојеваца,* — па нису ли они сви невријатељи праве вере Христове! II дужност је свакога ма и мало просвећенога Хришћанина, не обзирућн се ни на какове подсмехе и поруге, псправљати их н упућпвати на пут исти не Св. мЈченици и исиоведници и у овом случ а ЈУ могу нам служити прпмером и обрасцем Но срамоћење Христа ради нису трпили са " мо мученици. II ире је било, и може битц ц у данашње време такових, који с.у се, примивш 11 на себе ради Хрпста труде и подвиге, извргл 11 нодсмеху и увЈ)едама од стране људи. И н а њих се односе речи Христове гледе срамо" ћеннх и ногрђених. Споменимо н. ир. светитеље Христа ради јуродиве. Ради Христа узимали су они за себе ма какав — свима необичан — начин живота и трнили су поруге и подсмех. Такав је био свети Христа ради јуродиви Проконије Устјушски. Као богати трговац раздао је он све своје имање манастирима и сиромасима и постао добровољним бедником. Он је презрео не само богатство и дом, него чак п самога собе и постао је Христа ради јуродивим. Обраћајући ум и срце једино к Богу, Проконије се показивао пред л>удима као дивљи и безумни. Дању је ходио но граду као јуродив и триио поруге и ударце. Чак и спромаси, и ти су се исмевали над њим и гонили га од себе. Непокривеном главом и одевен у старо и иодерано одело, св. Прокопије је зими трпио жестоку хладноћу, а лети неиздрживу топлоту. Храну је он узпмао у врло малој количини, а понекада остао је без сваке хране по неколико дана узастопце. Када је потреба била одморити се, Ирокопије .је легао ма где на неириличном месту, да би се и у време сна смејали над њим. А ноћи је он проводио код цркве молећп се Богу са сузама за град и његове становнике, и особито за своје непријатеље, говорећи: Господе, не узми нм ово за грех! Проводећи такав живот, Проконије се показао мучеником за Христа, досгојним благодати Божје. II Дух Свети уселио се у њега и удостојио са чудесннм даром оштроумности, да је провидео у будуће и садање (Мин. 8. јули.). * секте у руској дркви. — Прсв.