Српски сион

Вр 26

„СР110КИ

ОИОН."

стр . 411.

Ево још један иоучан пример. У V. 6. живео је преп. Евгеније са кћерју Маријом Евгеније је васиитао кћер своју у духу вере Христове. у страху Божјем. По смрти жениној, он је зажелио примити монашки чин и кћи га је убедила, да и њу узме собом у мугаки манасгир. Постригао се био Евгеније, а заједно с њим иостригла се и кћи му под мушким именом Мирона. Под руководством свога оца преп. Марпја достигла је виши степен правога иодвижничког живота. Она је у обитељи уживала велико уважење чак и код стараца искусних у духовном животу. Једном је .једна млада девојка, упропагаћена од војника и родивши дете, оклеветала монаха Мирона. И шта се догодило ? Иреп. Марија примила је на себе ради Христа ову срамоту и срамно је била изагнана из манастира. Триећи невино презирања и увреде, Марија је провела три годпне код манастирских врата. Сваки мимоходећи сматрао је као неком својом обвезом, да се подсмеје и наруга кајућем се монаху. Невиност преп. Марије дознала се тек иосле смрти ^њене (Мин. 12. фебр.). У мањој мери онај, који истинито љуби Бога, може и сада трпити срамоту и увреде ради Христа. Примери св. угодника Божјих, који су трпели такове увреде, могу га укрепити у његовом подвигу. Он трпи ради Христа све, ма гато се догодило, сећајући се речи Његових: благо вама, ако вас узасрамоте, и устрогоне, и реку нас вас свакојаке зле речи лажуЛи Жене ради . . . јер је велика награда ваша на небесима. И тако: кмженн естс, егда поносатх и ижденбтх и рекВтж всдкх зол/. глаголх на кк| лжКш^ /ижс ради Рад8итссА и кес«= л тесА, гаки> л»зд<1 каша л!нога на невеск^х. Такова се висока награда обећава срамоћенима и гоњенима ради Христа, како дакле с радогаћу да не примамо на себе свакојаке увреде, презирања и лигаавања за Христа! Треба само извршивати подвиге са трилењем и надом на Бога, па ће благодат Божја да нас одржи и укрепи у свима напастима и да нас руководи достижењу самога блаженства. У трплењу сиасавајте душе своје — говори Христос. (Лук. XXI. 19.) Св. ап. Павле учи : да трилењем хишимо на одређени нам иодвиг, гледајуИи на начеоника вере и свршишеља Исуса, који межо одређене Себи радоши

иретрие крст, не мареЛи за срамоту, и седе с десне стране ирестола Божјега. Помислите дакле на онога, који је таково иротивлење иротив Себе од грешника иоднео, да вам не дотужи, и да не ослабе душе ваше. (Јевр. XII. 1 — 3.) (Наставиће се.)

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. Бивало је случајева у животу Христовом, да је он у говору своме- употребио такове речи, које није требало схватити и разумети у строгом смислу, онако, како су гласиле, него у пренесеном сликовном смислу. И у таковим случајевима је Христос — када га слушаоци криво схватигае и разумегае, узима-јући и примајући његове речи у строгом смислу, онако, како су оне у уху звониле, — сам своје речи разјагањивати и своје слушаоце на прави смисао упућивати морао. Тако је једном ириликом Христос опоменуо своје ученике: „чувајте се квасца фарисејског и садукејског." Чувнги реч „квасац" ученици помислише на хлеб, те Христове речи разумегае тако, да их Христос тим речима коре „што нијесу узели хлеба, те ће тако принуђени бити јести хлеб фарисејскк и садукејски, гато чинити не би смели. Но Христос — као Бог — знајући, шта и како они мисле разјагањује своје речи, и доводи сво.је ученике дотле, да су схватили и разумели, даХристос под „квасцем фа,рисејским и садукејским не мисли на хлеб, него на „науку фарисејску и садукејску" (Мат. 16., 6.—12.) Другом онет приликом разговарајући се са женом Самарјанком Христос рече: „да тп знаш дар Божиј, и ко је тај. који говори: дај ми да нијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу." (Јов. 4., 10.) Чувши реч „вода" жена разуме и мисли на обичну воду; и не слутећи, да је Христос — Бог, него држећи, да је то обичан човек. вели Христу: „Господе! ни захватити немага чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?" (11.) Христос, да би је упутио и одвео к правом смислу рече жени: „сваки, који пије од ове воде, опет ће ожеднети; а који иије од воде коју ћу му ја дати, не ће ожеднети до века." (13.-14.) Чувши те речи Христове и мислећи јога једнако на обичну воду, а рада будући себи иомоћи и рад олакгаати, жена за-