Српски сион

ОТР. 412.

„СРПСКИ СИОВ."

БР. 26

вапи : „Господе! дај ми те воде, да не жедним, нити да долазим овамо на воду" (15.) На послетку Христос својим разјашњењима доводи жену дотле, да је увидела и нризнала, да Христос није обичан човек, него да је он „пророк" (19.) па слути, да је он п „Месија" (25.), те по томе да се „водом живом," о којој он говори, има разумети његова и односно Божија. наука. Сумње нема, да су ученици — слушајући речи Христове : „ово је тело моје . . . ово је крв моја" — ако баш не бн морали, али свакако би могли ире мпслитн на истинпто тело и праву крв, него ли само на слпку и прилику тела и крви учитоља свога. Доиустимо ли, да су ученици Христови моглп мислити и на једно и на друго: оида су они морали бити у недоумици, не знајући, на што да мисле, и шта управо да разуме иод телом и крвљу учитеља свога. Ако су ученици Христови били у недоумици: онда су они морали Христа запигати, да нм каже, како треба да разуме речи његове, и шта се управо има разумети под телом и крвљу његовом, као што су то они обично и чинили онда, када им нешто доста јасно није било; или ако баш нису хтели Христа питати, а они би се — чувши речи његове — морали згледати и један другог погледима, питати, шта је унраво хтео рећи њима њихов учитељ, као што су они и то у неким приликама чинили. Христос би у таким нриликама на њима опазио, да га потпуно разумели нису, те им је своје речи разјашњивао, своје мисли допуњавао. Но ученици Христови чувши речи Христове: „ово је тело моје . . . ово је крв моја," нити Христа питају, нити се згледају и један другог погледима нитају: шта ће то да значи? — јасан знак, да су ученици Христови у извесном смислу схватили и разумели речи ХристоЕе. Узмимо сада, да су ученици Христови примајући од Христа датн им хлеб и вино, а слушајући речи његове: „ово је тело моје . . . ово је крв моја" видели и гледали у томе хлебу и вину само слику и нрилику тела и крви учитеља свога. Ако су ученици Христови речи Христове тако схватили и разумели : онда, како је таково схваћање и разумевање погрешно, и како је

Христос — као Бог — знао и познавао мисли, схваћања и разумевања људска, и како је Христос увек исправљао погрзшне мисли, схваћања и разумевања људска — то би он и мисли, схваћање и разумевање и својих ученика иснравити морао. Но Христос тога не чини, Христос ћути — јасан знак, да» су његови ученици његове речи схватили и разумели онако, као што треба. Остаје сада да су апостоли — слушајући речи Христове: „Ово је тело моје ... ово је крв моја," —- мислили на истинито тело и праву крв Христову. Да су пак апостолн тако мислити не само моглп, него и морали, сведочи то, што су Јудеји, чувши речи Христове: „Ја сам хлеб живи, који спђе с неба; који једе од овога хлеба живеће ва век; п хлеб, који ћу ја дати, тело је моје, који ћу дати за живот света" (Јов. 6., 51.) мислили на истинито тело Христово, те се иитаху и „ирепираху међу собом говорећи: како може ова.ј дати нама тело сво.је, да једемо ?" (52.) — Па кад су апостоли на истинито тело и праву крв мислили и мислити морали ; и кад је Христос њихове мисли знао и знати морао, па ипак мисли својих ученика није исправљао, него ћутао —- то је онда јасан знак, да Христос сведочи својим ученицима, да су они његове речи иравилно схватили и разумели ; баш као Христос на питање Јудеја : „како може овој нама дати тело своје, да једемо?" своје речи: „Ја сам хљеб живи" и опет: „хлеб, који ћу ја дати, тело је моје" — не повлачи, те Јудејима не вели, ви грешите, кад мислите, да је баш моје истинито тело онај хлеб, који треба јести, него иод телом треба разумеги обичан. али освећени хлеб, те га ј^сти, као слику тела мога. Јест, Хрисгос те своје речи не иовлачи, на нротив он их не само задржава, него још и утврђује, па вели: „Заиста, заиста вам кажем: ако не јецете тела сина човечјега и не пијете крви његове, не ћете имати живота у себи. Јер је тело моје право јело и крв моја право ииће . . . и који једе мене, он ће живети мене ради." (53., 55. и 57.) На послетку, да у св. тајни иричешћа у хлебу и у вину треба видети и гледати истинито тело и ираву крв Христову, а не тек само прости хлеб и обично вино, као слику и прилику тела и крви Христове сведочи и то,