Српски сион

Вр 27

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 427.

казански Владимир, што је почасни члан кијевски митроиолит Јоаникије, волински архиеинскоп Модест, новгородски архиеиископ Теогност, Херзонски архиенископ Јустин. филандски архиенискон Николај, бивши архиепископ тавријски Мартинијан, обер-прокурор св. Синода К. П. Побједоносцев , замјеник обер-прокурора св. Синода Б. К. Саблер и многи протојереји и свештеници. Не треба много да говоримо, него само да споменемо да у Харковској епархији има четири стотлне свештеника, који су пчелари и гдје који међу њима имају по три стотине ђерзонака на својим ичелињацима. Пчела стоји у Русији нод заштитом св. православне цркве, 1.) с тога, што дрква треба воска, 2.) што нчела иодижз морал у народу. Пчелу назива православнп руски народ „божјом мухом." Пчеловодство не простое комморческое занЈте, а д г 1;ло Кож1е и . Кад уђеш у пчелињак руски, прво ће ти пасти у очи на каквом дрвету прикована икона св. Јована Крститеља или соловецких угодника Зосима и Савати-а, а и на сампјем кошницама наћи ћете иконе тијех светитеља. Побожни православни Рус кад улази у свој пчелињак, скине кану с главе и кад уђе у њега врекрсти се њеколико иуга. 0 св. Преображењу носе мед у цркву „дла испрошешл Божги на его унотребленЈе". Ја не знам зашто држе Руси баш св. Јована Крститеља у својим пчелињацима, али бих рекао да ће бити зато, што у јеванђелију од Матеја гл. 3. ст. 4. и у јеванћелију од Марка гл. 1. ст. 6. стоји да је св. Јован Крститељ у пустињи Јудејској по „<1к1>ндм (прбжи) и л\ ед дивји ". П српски пчеларима треба дакле да је иатрон св. Јован Крститељ. Из тога што смо смо досад навели види се како пчеларство стоји у Русији, како га баш свештенство његује и шири, јер оно не само што материјалне користи доноси, него облагорођава душу и срце човечје.

Мисли о проповедништву. Кад би се какав декламатор упео, да ме чаробним сликама свога говора оисени, тим би ме већма побунио нротив су.јете. Његово напрезање, да иривуче на се јавни покрет, учинило би га пред мојим очима недосгојним и најмањег чуђења. Ја тражим у проповеднику човека нуна озбиљности, који говори за мене а не за себе, ко.ји тражи мој спас а не своју

сујетну славу. Само онај човек заслужује да га слушамо, који се служи речју ради мисли, а мишљу ради истине и врлине. Ништа није за веће презирање, него брбљавац по занимању, који своје речи, као шарлатан своје лекарије на иазар износи. Фенелон. * Проповедник, којега је живот неокаљан, излази пред своје слушаоце као сам свој тужилац, кад год коре иогрешке, које сам има, или нозива на врлине, које сам не врши. Бл. Јероним. * Шта сам друго него врећа, који је божаствени сејач употребио, кад је сејао небеско семе. Он ме је удостојио да у мене смести оно што је међу Вас сејем. Не гледајте на неугледну врећу, већ на изврсност семена и моћ и велпчину сејача. Бл. Августин. * И ироповедника обузме зловоља, кад види ког немарног слушаоца. Тај гнев пак не долази отуда, шго смо жељни људске хвале, јер нам то и не приличи; већ нека долази отуда, што је оно што ми нроповедамо Божје дело, те ми тим већма желимо, да се наш говор, који држимо ради спаса слушалаца, њима допадне, чим већма љубимо оне којима говоримо. Ако нам ово не пође за руком, жалостимо се, и слабимо у говорењу. Св. Јован Златоусти.

Дописи. Даљ, 20. јуна 1899. Јуче, на дан св. апостола Јуде, обављена је код нас у планини, а код цркве Водице, ретка свечаност, о којој не можемо прећутати, а да и читаоце „С. Сиона" не известпмо. У планини нашој нодигао је блаженоиокојни митрополит Павле Ненадовић год. 1759. малу црквицу, носвећену иресветој Богородици, у коју се побожни народ из Срема, Бачке и Славоније сакупља сваке године на дан велике и мале Госнојине, сваке младе Недеље као и о другим празницима — иа молитву. Одмах ниже цркве постоји чесма тако звана „Водица", над којом је блаженоиокојни патријарх ЈосгмЈј Рајачи% иодигао 1860. год. лепо узвишено зданије, где се народ за саучај рђава времена може склонити.